Nemački mediji pišu o mogućnosti uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u šengenski prostor, ali i o sporu oko planova Berlina da smanji kvotu za radne migrante iz regiona.

Proširenje šengenskog prostora na Zapadni Balkan u interesu je Evropske unije, piše u gostujućem komentaru za list Noje cirher cajtung (NZZ), Kristof Bender, zamenik predsednika nezavisnog istraživačkog centra Evropska inicijativa za stabilnost (ESI).

„Evropska unija trebalo bi da državama Zapadnog Balkana ponudi plan za pristupanje šengenskom prostoru, evropskom prostoru slobodnog kretanja bez graničnih kontrola. To bi bio dobrodošao podsticaj kredibilitetu EU. A budući da susedi u šengenskom prostoru moraju tesno da sarađuju u pitanjima bezbednosti, to bi istovremeno bio način da nekadašnji suparnici prevaziđu svoje granične sporove i doprinese trajnom miru“, ukazuje Bender.

Šengenska pravila ostaju, navodi EU uprkos zahtevima prevoznika sa Zapadnog Balkana

Šengenska pravila ostaju, navodi EU uprkos zahtevima prevoznika sa Zapadnog Balkana

Inovativan način za jačanje kredibiliteta

On uočava da EU teško uspeva da ostvari uticaj, čak i u svom neposrednom susedstvu – a upravo to je, smatra, područje u kojem je ostvarila svoje najuspešnije spoljnopolitičke rezultate. Pritom dodaje da je kroz proširenje, nekadašnje države istočnog bloka pretvorila u prosperitetne, miroljubive demokratije.

Bender navodi da bi ponuda plana za članstvo u šengenskom prostoru bila inovativan način da EU ojača svoj kredibilitet i stvori dodatne podsticaje za reforme i objašnjava kako bi to moglo da funkcioniše:

„Države-članice zadužile bi Komisiju da izradi katalog kriterijuma: šengensku pravnu tekovinu – kontrolu spoljašnjih granica, viznu politiku, Šengenski informacioni sistem, policijsku saradnju, zaštitu podataka – uz dodatne uslove u oblasti vladavine prava. Komisija bi svakih šest meseci izveštavala o napretku, a čim neka zemlja ispuni sve kriterijume, države članice morale bi da daju saglasnost u Savetu........

© Danas