Na izložbi „Less Sound(less)“ umetnika Dragana Vojvodića, koja je još uvek aktuelna u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, predstavljeni su radovi različitih medija, nastali u poslednjih dvadesetak godina, koji se direktno ili indirektno bave zvukom, nosačima zvuka, produkcijom ili odsustvom zvuka, ali i zvukom kao performativnim i konceptualnim iskazom.

Povodom izložbe razgovarali smo sa Vojvodićem o temi i konceptu, odnosno širim umetničkim idejama u središtu rada ovog umetnika.

Prošle godine imali ste izložbu naziva „Sound(less)“ u Mariboru, dok se aktuelna izložba u Salonu MSUB zove „Less Sound(less)“. Možete li nam reći nešto više o genezi ove dve izložbe i na koji način one stoje (ili ne stoje) u korelaciji? Šta je „less“ u novoj izložbi?

– Na izložbi „Sound(less)“, koju sam prošle godine realizovao u galeriji artKIT u okviru Multimedijalnog centra Kibla u Mariboru, prvi put sam zvuk postavio u središte svog rada, iako je on prisutan u mojoj umetničkoj praksi već dugi niz godina. Aktuelna izložba u Salonu MSUB nadovezuje se na taj projekat, ali zvuku pristupam iz drugačije perspektive. U Mariboru je zvuk dolazio iz različitih izvora i širio se galerijskim prostorom, a ovde je, uslovno rečeno, stavljen pod kontrolu. Posetioci ga mogu čuti isključivo preko slušalica (prisutan je u izložbenom prostoru jedino tokom izvođenja performansa The History of the Hardcore), iako izložba zapravo obuhvata više zvučnih radova nego prethodna.

Ono što je „less“ na novoj izložbi jeste da deo radova svojom pojavnošću upućuje na odsustvo zvuka, ali ne na njegovu negaciju. Zvuk je redukovan, transponovan iz fizičkog u mentalni prostor (Soundtrack of One’s Life, Framework, Soundless, Re-pressing). Pošto apsolutna tišina nije moguća, njegovo „odsustvo“ se, zapravo, učitava i kao potencijal za pojavljivanje. Naziv izložbe „Less Sound(less)“ je tautološka igra reči koja oslikava „odsustvo“ zvuka na samoj postavci, što je dodatno pojačano minimalističkim vizuelnim jezikom i crno-belim, ahromatskim narativom.

Poznato je da ste bili ljubitelj ploča tokom odrastanja u Sarajevu te da je rastanak sa vašom kolekcijom i lajt-motiv vaših radova. Sećate li se trenutka u kome ste počeli da razmišljate o ovim pločama kao o segmentu vizuelne ili intermedijalne umetnosti u........

© Danas