Ovih dana navršilo se tačno pola veka od premijernog emitovanja kultne serije „Grlom u jagode“. Tim povodom pojavio se jedan broj tekstova, koji govore o tome da ova serija nije bila samo priča o simpatičnoj grupi tinejdžera sa kraja pedesetih i početka šezdesetih godina prošlog veka, već i priča o našem mentalitetu, osobinama i sociološkim devijacijama koje su zahvatile tadašnje društvo.

Zaokruživanje ove priče filmom „Jagode u grlu“, u kome se prikazuje potpuni raspad života aktera ove priče, nažalost logičan je nastavak njihovog odrastanja u kome se samo pažljivim gledanjem može prepoznati mnogo mana koje ovi mladi ljudi poseduju.

Sam koproducent i režiser Srđan Karanović je rekao da je ovom pričom želeo da pokaže kako od jednog pristojnog dečaka nastaje mediokritet.

Kako Nole i Boki hoće da menjaju sistem

Kako Nole i Boki hoće da menjaju sistem

Mediokritet u našem žargonu predstavlja uvredu. Ovaj izraz zapravo po svom značenju nije uvredljiv, on se odnosi na osobu osrednjih kvaliteta, dakle nekoga ko nema neke posebne talente i kvalitete. Međutim, mediokritet iz vremena Baneta Bumbara, ma koliko sa sobom nosio negativne karakteristike, bio je pojam obrazovanja, čestitosti i poštenja u odnosu na današnje mediokritete. Tada su roditelji želeli da im deca budu mediokriteti. Saveti su izgledali recimo ovako „ajde da završiš fakultet, pa če stric Mića da te zaposli kod njega u preduzeću, lepa plata, a ne radiš ništa, onda ćeš da se oženiš/udaš, pa ćeš da konkurišeš u preduzeću za stan, uzećemo kredit za nameštaj i auto…“. Tadašnji mediokritet bez obzira što nije želeo da mnogo radi, posedovao je........

© Danas