Sedeli Deki i ja u nekom lokalnom tržnom centru na Banjici u kafiću. Pogledam, brate, nema dileme, Boris Tadić kupuje nešto, ne bih da vas slažem, ali mislim da je bila plastikarnica. To što ga srećem na Vračaru, nije čudno, tu mu je stranka, ali brate, na Banjici u tržnom centru, kupuje plastičnu vanglu, onu u kojoj ja klincima mutim šlag za tortu kad im je rođendan…

Da se odmah razumemo, ne uzdižem ja u ovom tekstu Borisa Tadića, niti je on tema. Da bi dežurnim kritičarima izbio jedan adut iz ruke, bio sam ravnodušan prema njegovom liku i delu, a danas se zbog toga iskreno kajem, jer smo u vreme u kome je on bio predsednik bili pravna država (slažem se sa mnogo mana) i bar ličili na neki normalan svet… A da smo tada bili država, te da je Boris bio predsednik kakvog zaslužujemo, svedoči činjenica koju iznosim. Možete ga sresti u kafiću ili na ulici u opuštenoj šetnji gradom. Nema ni jednog predsednika u poslednjih 80 godina u Srbiji koji je to mogao.

U Srbiji od 45-te do danas samo 12 godina nismo živeli u totalitarizmu. A ovaj oblik vladavine nije dobar za one kojima se vlada, ali ni za one koji vladaju. Totalitarizam, jednoumlje i diktatura, vode propasti svih vrednosti kojima jedan narod treba da teži.

Ubistvo Kenedija je organizovao........

© Danas