Sa zor ne biva, čuvena je rečenica koju je izgovorio stari Hadži Zamfir, malo uvrnutoj tetka Doki, koja je uporno pokušavala da isprosi Zonu za njenog Maneta.

Uvek sam voleo ovu rečenicu. Možda zato što me podsećala na dijalekt koji sam kao dete kod babe i dede slušao tokom letnjih raspusta. Skoro vek i po kasnije moj pokojni prijatelj Griva rekao mi je, pokušavajući da mi namesti dekoder za kablovsku, a ja bezuspešno ubacivao u njega neki kabl, ne može na silu, rođeni.

I stari Hadži Zamfir krajem 19-tog veka, kao i pokojni Griva pre par godina, u različitim situacijama i vremenima, rekli su istu rečenicu. Rečenicu koju bih ja danas rekao predsedniku Srbije. Mnogo toga ne može na silu. Diktatori obično veruju da može. Ali, uvek se ispostavi da to ne može dugo.

A znao sam to, recimo od one noći kad su „kompletni idioti“ bespravno rušili u Savamali. Jer znaš kako, kompletni idioti prvo ruše, ali onda i grade. I mnogo je veći problem kad grade, nego kad ruše, jer to što grade samo se sruši, pa nastradaju ljudi.

Za stanje u društvu skoro uvek je odgovorna vlast. Prosto zato što vlast u svom posedu ima sve mehanizme, ne samo prinude, već i medije, ali i državnu kasu, koju u našem slučaju nemilice prazni, po svom nahođenju. Za trenutnu situaciju u Srbiji isključivo je odgovorna vlast. Kratko i jasno, apsolutna vlast znači i apsolutnu odgovornost.

Na sve ovo, u Srbiji........

© Danas