Politika je kažu, veština mogućeg. Nisam veliki ljubitelj ove izreke, jer mislim da je svaka delatnost, delatnost mogućeg. Ali, ova definicija politike, bez obzira što je jedna od mnogih, apsolutno je tačna i možda najviše odgovara našoj trenutnoj situaciji. Da bi ga pobedili, potrebno je doći do prelazne vlade (zovite je kako želite) , koja će pripremiti uslove za regularne izbore, a zatim na te izbore izaći i ovu vlast poslati na smetlište istorije, gde joj je odavno mesto.

Nisam međutim čovek koji veruje da će do toga doći lako, ne samo zbog Vučićeve nedokazanosti, već i zbog jednog broja ljudi koji danas predstavljaju vladajući establišment, a po svim svojim ličnim osobinama, nikako tu ne pripadaju. Da li će se ti ljudi lako vratiti na „fabrička podešavanja“ i zauzeti mesta na društvenoj margini, odakle su došli? Naravno da neće. Da bi razumeli šta nam je činiti, potrebno je da razumemo ko su glasači vladajuće stranke. Oni se, po mom skromnom ubeđenju mogu podeliti u tri grupe.

U prvoj grupi su lobotomijom sa nacionalnih frekvencija izmanipulisani birači, koji su spremni da veruju više Vučiću nego svojim očima. Za „izlečenje“ ove grupacije nije dovoljan period koji bi pred sobom imala prelazna vlada za pripremu izbora, ali bi se procenat ovih glasača u tom periodu, mogao značajno smanjiti. U drugoj grupi su ljudi koji za vladajuću koaliciju glasaju iz ličnog interesa. Verujem, da bi........

© Danas