Ima tome sigurno više od 15 godina. Na vlasti su bili „oni bivši“, da iskoristim omiljen izraz predsednika. Moj tast i možda najveći životni prijatelj Boško i ja bili smo okoreli zvezdaši. Kažem bili, jer on već par godina ore nebeske njive, a ja ne orem ništa, ali sam se zarekao da za vreme ove vlasti neću kročiti na „Marakanu“.

Dakle, otišli smo te prijatne večeri na komšijski stadion da gledamo večiti derbi. Sedimo na zapadu, Boško već zagazio u osmu deceniju, gunđa što sam ga naterao da dođe na stadion večitog rivala, al ja sam znao da nam nije ostalo mnogo derbija koje ćemo gledati zajedno. Ispred nas neki mladić u majici tada vladajuće Demokratske stranke, sa ortakom konstantno skače i sa velikim uzbuđenjem prati relativno dosadnu utakmicu.

U nekom momentu ga zamolim na svoj verujem, duhovit način: e majstore, ja razumem da si ti vlast i da možeš sve, ali, aj malo sedi, tu sam sa ovim dekom, stariji čovek, ne vidi od tebe ništa.

Momak se pristojno izvini, ljubazno nasmeje i kaže kako on nije neka vlast, samo je odbornik tada vladajuće stranke u nekoj centralnoj beogradskoj opštini. Pusti ti to, rekoh, vlast je vlast, poštujem ja to… Zezali smo se do kraja utakmice i srdačno rastali u odlasku. Zamišljam sada sličnu situaciju. Istetovirani odbornik SNS-a u majici „Za našu (njihovu) decu“, skače ispred mene na tribini. Da se njemu obratim kao pre mnogo godina onom momku najmanje........

© Danas