Živko je bio mlađi sin svojih roditelja, jedan od dva brata i naslednika najbogatije kuće u selu. Generacije su sticale i kupovale njive, šume, pašnjake. U avliji u centru sela, bunar sa zdravom pijaćom vodom, najboljom ne samo u selu, nego u celom kraju. Skoro na svakom pašnjaku potok na kome se pojila stoka na ispaši. Dve su kuće napravili, najveće u selu, malo zato što je trebalo, a malo i zbog prestiža. Da se zna koja je najnaprednija familija. Živkovi preci umeli su da se bore za zemlju, da je osvoje i da je brane.

Živko je bio nekako potuljen. Nije se puno družio sa vršnjacima, te su otac, a posebno majka, više brinuli i ljubav pokazivali starijem sinu, koga su školovali i poslali u svet, gde je postao poznati arhitekta. Živko je ostao u kući, na zemlji. Oženili su ga sa devojkom iz sela, bio je to kako se tada govorilo, ugovoreni brak. Ugovorili su ga roditelji mladenaca, koji se ništa nisu pitali.

Živko koji nije imao puno društva, pa samim tim ni devojaka, sad je imao priliku da se bavi onim čime se do tada bavio nije, te mladi par brzo izrodi tri sina i dve kćeri.

Od Baneta Bumbara do naprednjaka put je kratak

Od Baneta Bumbara do naprednjaka put je kratak

Kuća je napredovala pod domaćinskom rukom i mudrom komandom Živkovog oca. Kad Živko dobi silnu decu, sreći nije bilo kraja. Ali i tada su ga nekako zaobilazili. LJubav koju su pokazivali Živkovom starijem bratu, sad iskazaše brojnim unučićima. Ali ne zadugo. Jednog jesenjeg popodneva, Živkovi otac i majka povezoše punu prikolicu drva iz šume, traktor prokliza na nizbrdici, a prikolica ih preklopi i ubi na mestu. Lekari koji su izašli sat vremena kasnije mogli su samo da konstatuju smrt starijeg........

© Danas