Nikada nismo toliko govorili o politici. Nikada politika nije toliko prodrla u privatni život ljudi. Ona je u jeziku kojim govorimo, u hrani koju jedemo, u filmovima koje gledamo, u muzici koju slušamo, u sportu, modi, obrazovanju, roditeljstvu, pa čak i u izboru zamenica ili načinu na koji ćemo nekoga osloviti. Danas gotovo da ne postoji tema koja ne može postati predmet političkog sukoba. Čak i ćutanje postaje politička poruka. A ipak, uprkos toj neprestanoj buci, ostaje jedan čudan osećaj. Kao da politika nikada nije bila nemoćnija.

Vlade padaju, ali se politike ne menjaju. Skandali se nižu neverovatnom brzinom, ali institucionalni poredak ostaje gotovo netaknut. Protesti okupljaju stotine hiljada ljudi, a nekoliko meseci kasnije izgleda kao da se ništa nije dogodilo. Svaka nedelja donosi novi „istorijski trenutak“, ali istorija kao da miruje. Taj paradoks predstavlja polazište izuzetno podsticajne knjige „Hyperpolitics: Extreme Politicization Without Political Consequences“ Antona Jägera, belgijskog istoričara i političkog teoretičara koji predaje političku istoriju na Univerzitetu u Oksfordu. Vrednost te knjige nije u tome što nudi konačne odgovore. Naprotiv, njena najveća vrednost je u tome što jednim pojmom uspeva da uhvati iskustvo koje mnogi osećaju, ali ga teško imenuju.

Živimo u vremenu u kojem je politika svuda, ali političke moći ima sve manje. To nije samo politički paradoks. Možda je to simptom nečega mnogo dubljeg. Svaka epoha ima svoju dominantnu bolest. Devetnaesti vek opsedala je revolucija. Dvadeseti totalitarizam. Dvadeset prvi će možda ostati upamćen po nečemu mnogo suptilnijem – po višku politike koji proizvodi manjak političkog delovanja. To na prvi pogled deluje protivrečno. Ali nije nova ideja da društvo može proizvoditi sve više političke buke, a sve manje političke moći. Kristofer Laš je još sedamdesetih godina pisao da moderna demokratija polako proizvodi društvo narcizma, u kojem javni život biva zamenjen neprestanim oblikovanjem sopstvene slike. Gi Debor govorio je o društvu spektakla u kojem se stvarni društveni odnosi pretvaraju u predstavu. Zigmunt Bauman opisivao........

© Danas