Pratim kolikogod mi prilike i obaveze dozvoljavaju, ovu neočekivanu silu što je došla iznenada pre pet meseci i ulila nadu i onima što su godinama bez nade da može da (se) reši stvar. Dakle, studenti, studentski pokret bez premca od generacije od koje se – mnogi se slažu, niko nije ovako šta očekivalo.

Ne bih ponavljao da su u učmalosti naše anomične društvene zajednice, koja samim tim nije ni (bila) zajednica – probudili zakopane i zatomljene vrednosti poput empatije, brige za druge i solidarnosti. Pa su baš o 4. aprilu to takođe „iznenađujuće“ pokazali. Oživeli su važno sećanje i s njim upoznali čitavo društvo – da je SMRT STUDENTA Žarka Marinovića 1936. zbog koje je ovo i postao Dan studenata, baš to. Požrtvovanje i briga........

© Danas