BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

Pa, u neku ruku, posle nekoliko knjiga i to mi je branša – usled velike zauzetosti oko organizacije TočakRock festa u Vražogrncu, ne stižem da nastavim „Tezge“, već dajem odlomak iz upravo završenog romana „Usov. Sijalica.“

Da ova knjiga ima poglavlja, neko prethodno bi se zvalo prvi strahovi, a sad bismo ove i okolne redove naslovili sa prizori tuge i sete, ali to ne bi bilo potpuno tačno, jer i u tugama ima pregršti straha i straha pred nesnalaženjem.

Odavde gledano, teško da u najjužnijim danima Deteta i pisac – a ni Bogdan koji se već dugo trudi da ništa pred njim ne prikrije – mogu da pronađu veći i tužniji primer nesnalaženja Detetovog od upravo nastupajućeg u ovoj sagi. Toga prepodneva čežnja da se približi, nije prejako da se kaže i umili, komšičadi što ga je povremeno pripuštala među sebe, pristalo je na igru koju su mu predložili.

Jedna starija devojčica iz školske teme Kod babe i dede na selu kakvih je u školama još zadugo bilo, tako da ih je i Dete posle više puta pisalo, a odblesci se i na prethodnim, već udaljenim ovim stranama mogu naslutiti, objasnila mu je igru:

– Ti ćeš da staneš ovde i zažmuriš i zineš, ja ću da ti stavim šake preko očiju. Ostali, poređajte se u krug. Svako će da ti stavi nešto slatko u usta,........

© Danas