Poslednjih dana, u briselskim krugovima se, gotovo kiselo i kroz stisnute zube, prepričava jedna šala: kad god se evropski lideri okupe, kao što su to učinili protekla dva dana na Kipru, sa ambicijom da razgovaraju o prizemnim, „tehničkim“ temama poput novog budžeta EU, sastanak im neizbežno otme još jedna kriza.

Energetska kriza i dalje tinja, podstaknuta ratom SAD-a i Izraela protiv Irana; ruska agresija na susednu Ukrajinu ulazi u četvrtu godinu.

U petak ujutru, dodatno narušivši već krhke odnose između Evrope i Sjedinjenih Država i sa potencijalno razornim posledicama po evropsku odbranu, još jedna kriza je ponovo isplivala na površinu, poput Meduze koja iznova diže glavu.

„Nema razloga za paniku“, rekao je španski premijer Pedro Sančez, vidno rešen da deluje smireno, dok je prilazio novinarima po dolasku na samit.

„Mi ispunjavamo svoje obaveze prema NATO-u.“

A šta je to zbog čega je osećao potrebu da uopšte naglasi da se ne brine?

U međuvremenu je u javnost procureo mejl koji potiče iz američkog Pentagona, a koji je u petak prvi objavio Rojters.

U poruci se razmatraju mere kojima bi SAD mogle da kazne saveznike za koje procene da nisu pružili dovoljnu podršku američko-izraelskoj kampanji protiv Irana.

U mejlu se čak sugeriše da bi Vašington, zbog stava Madrida, mogao da zatraži suspenziju Španije iz NATO-a.

U samim NATO sporazumima ne postoji nikakva odredba koja bi omogućila izbacivanje zemlje članice.

Čak i eventualni pokušaji da se Španiji onemogući obavljanje ključnih civilnih ili vojnih funkcija unutar Alijanse, što se u mejlu takođe pominje kao moguća kaznena mera, morali bi da budu usvojeni jednoglasno, uz saglasnost svih članica NATO-a.

Evropski lideri, okupljeni na samitu na Kipru, a koji su ujedno i članovi NATO-a, hitro su stali u odbranu Španije.

Holandski premijer Rob Jeten rekao je da želi da bude „potpuno jasan“: Španija jeste i ostaće punopravna članica NATO-a.

Evropske zemlje, dodao je, trenutno „čine mnogo na jačanju NATO-a“, što je, kako je naglasio, i u interesu Sjedinjenih Država.

Jedan visoki nemački zvaničnik bio je još direktniji: „Španija je članica NATO-a. I ne vidim nijedan razlog da se to promeni.“

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, nekada viđena kao toliko bliska Donaldu Trampu da su je opisivali kao „Trampovog šaptača“, odnosno neformalnog posrednika između Evrope i sve razdražljivijih Sjedinjenih Država, ocenila je tenzije između Vašingtona i Madrida kao „nimalo pozitivne“.

Međutim, rastuće raspoloženje javnosti u Italiji, ali i širom Evrope, sve je kritičnije prema Donaldu Trampu.

Meloni je, pod tim pritiskom, bila prinuđena da se distancira od nekadašnjeg bliskog saveznika, navukavši pritom njegov bes i na Rim.

Italijanska premijerka uskratila je SAD dozvolu da koriste vazduhoplovnu bazu Sigonela na Siciliji za vojne operacije protiv Irana.

Kao šefica vlade zemlje koja sebe doživljava kao kulturno katoličku, Trampove nedavne pogrdne komentare na račun pape nazvala je „neprihvatljivim“.

Predsednik Tramp, koji je Meloni ranije opisivao kao „jednog od pravih svetskih lidera“, uzvratio je oštro u intervjuu za jedan italijanski list: „Ona je ta koja je neprihvatljiva“ i „više nije ista osoba“.

Procureli mejl iz Pentagona aludirao je i na mogući „udarac sa strane“ nekadašnjem „posebnom savezniku“, takođe članici NATO-a, Ujedinjenom Kraljevstvu, kroz preispitivanje stava SAD o britanskom suverenitetu nad Foklandskim ostrvima u južnom Atlantiku, na koja pravo polaže i Argentina.

Razlog je, čini se, Trampov dugotrajan gnev prema britanskom premijeru seru Kiru Starmeru, još od februara, kada je London u početku odbio zahtev za korišćenje britanskih vojnih baza........

© Danas