Diplomatska biografija Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) uskoro bi mogla da bude upotpunjena novom stavkom – uspostavljanjem strateškog dijaloga.

Najavljivan je i u junu 2025, ali je ovog puta Amerika donela konačnu odluku, kaže Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.

U Vašingtonu su potpisana dva memoranduma – o saradnji u oblasti energetike i obrazovanja.

Prvi predviđa učešće SAD u razvoju gasne infrastrukture u Srbiji, gasnih interkonektora i povezivanja sa susednim zemljama, a pominje se mogućnost da SAD učestvuju u izgradnji hidroelektrane „Đerdap 3″, dok se u drugom memorandumu pominje proširenja Fulbrajt programa, prenosi Radio-televizija Srbije.

Ovom, kako ju je Đurić nazvao, „diplomatskom, ali i političkom istorijom u odnosima dveju zemalja“, biće „osnažen međunarodni položaj i ugled Srbije, privreda i život njenih stanovnika“.

Strateškim dijalogom pokrenuta su važna, ali ne uvek laka i jednostavna pitanja za Srbiju, a najvažnije će biti energetsko, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Taj „strateški dijalog“ počinje u vreme kada su na snazi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), žili kucavici celokupne srpske privrede, zbog većinskog ruskog vlasništva.

Već godinu dana na snazi su i američke carine od 35 odsto na uvoz celokupne srpske robe, što je najviša stopa od svih balkanskih zemalja, a čeka se na imenovanje novog američkog ambasadora u Beogradu.

Uz to, iako je bilo već viđeno, Džared Kušner, Trampov zet i jedan od njegovih glavnih političkih saradnika, ostao je bez mogućnosti da na mestu zgrade nekadašnje vojne komande u centru Beograda izgradi luksuzni stambeno-poslovni objekat.

Ipak, srpske vlasti insistiraju da su odnosi sve bolji.

Vučić je i dalje posvećen privlačenju američkih investicija i naglašava da Beograd mora da ima dobar odnos sa Vašingtonom.

„Amerikanci su jedini narod koji može da reši sva pitanja“, izjavio je u intervjuu Fajnenšel tajmsu govoreći o sankcijama NIS-u.

Iako je energetski sektor decenijama pod ruskim uticajem, kao primere saradnje s Amerikancima, Vučić je naveo planove za hidroelektranu na Dunavu, takozvani Đerdap 3, vrednu više milijardi dolara i veliki data centar u jugozapadnoj Srbiji, zajedno sa obnovljivim izvorima energije za njegovo hlađenje.

„Sa jedne strane, strateški dijalog može da bude simboličan čin po principu ‘tresla se gora, rodio se miš’ i da se predstavi kao neka velika stvar, a da se u praksi ništa ne promeni.

„A sa druge, Tramp je poznat po transakcionom pristupu – učiniće ustupke ako ih neko njemu uradi i ako izračuna da u toj razmeni on na kraju pobeđuje, a takav pristup ima i Vučič“, kaže Helena Ivanov, istraživačica sa londonskog Instituta Henri Džekson.

Dijalog bi mogao da donese opipljive rezultate, ako obe strane pronađu način kako da razmenu na domaćem terenu predstave kao veliku pobedu, dodaje.

„Ipak, čini mi se da će to biti simbolički razgovori i neke male razmene usluga, a da većih promena u njihovim spoljno-političkim odnosima neće biti“, kaže Ivanov za BBC na srpskom.

Šta je strateški dijalog i kada se pokreće?

Institucionalizovani diplomatski proces državama pruža mogućnost da vode razgovore na višem nivou, čime se sugeriše da........

© Danas