Amazonska prašuma, Veliki koralni greben i nacionalni parkovi poput Jeloustona i Josemitija mogu vam pasti na pamet kada razmišljate o utočištima za divlje životinje.

Malo je verovatno da ćete odmah pomisliti na zonu isključenja Černobilja ili demilitarizovanu zonu (DMZ) između Severne i Južne Koreje.

Ali upravo su to postali. U područjima gde ljudima nije dozvoljeno da žive, divlje životinje napreduju.

Da li bi ovo slučajno vraćanje divljih životinja moglo biti lekcija o očuvanju prirode?

Više od 70 godina bez ljudi

Slobodno putovanje između Severne i Južne Koreje postalo je nemoguće 1953. godine, nakon što je preko Korejskog poluostrva postavljena demilitarizovana zona duga 248 i široka četiri kilometra.

Aktivnosti u demilitarizovanoj zoni su veoma ograničene, a područje je prekriveno minama.

Ali to ne odvraća životinje i biljke.

Južnokorejski nacionalni Institut za ekologiju kaže da u demilitarizovanoj zoni živi 6.168 vrsta divljih životinja, uključujući 38 odsto ugroženih vrsta poluostrva.

Područje je imalo vrlo malo uticaja čoveka više od 70 godina i sada je dom vrstama kao što su suri orlovi, planinske koze i jeleni.

Područje je takođe dom mnogih endemskih biljaka za Koreju, što znači da se ne nalaze nigde drugde na Zemlji.

Seung-ho Li, predsednik Foruma demilitarizovane zone (DMZ), organizacije koja se zalaže za zaštitu prirode u zoni, rekao je da je priroda „slučajno zaštićena primirjem“.

„Priroda je povratila svoje vlasništvo.

„Toliko životinja, a posebno vrsta ptica, [ima] veći pristup tom području, dok je većina ljudskih aktivnosti nestala“, rekao je.

Mnoge vrste koje tamo žive, rekao je, su globalno značajne, poput ždralova koji žive u Demilitarizovanoj zoni, ali „lete po celom svetu“.

Korejska demilitarizovana zona nije jedino........

© Danas