Uklanjanje bilborda sa Palate Albanija ponovo je otvorilo pitanje odnosa prema kulturnom nasleđu i načina na koji se zaštićeni objekti koriste u komercijalne svrhe. Kako objašnjava arhitekta Slobodan Maldini za Danas , praksa postavljanja reklama na spomenike kulture godinama izaziva oprečna mišljenja javnosti, struke i oglašivača.

„Palata Albanija, kao kulturno dobro od velikog značaja, već godinama koristi fasadu ili krovne površine za postavljanje svetlećih reklama i bilborda. Odluke o tome često zavise od saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji propisuje uslove pod kojima se tehnički ne ugrožava sama konstrukcija i izgled objekta.“

Govoreći o posledicama postavljanja reklamnih panoa na Palatu Albanija, Maldini upozorava: „Reklame narušavaju originalnu arhitekturu, estetiku i istorijski kontekst samog objekta, komercijalizacija prostora umanjuje svest o istorijskoj važnosti zgrade kod građana i turista, montaža teških konstrukcija i električnih instalacija može fizički oštetiti fasadu.“ Kada je reč o zakonskoj regulativi, on podseća da svaka intervencija na zaštićenom objektu zahteva odobrenje nadležnih institucija.

„Prema Zakonu o kulturnom nasleđu i Zakonu o kulturnim dobrima svaka izmena, intervencija ili postavljanje instalacija na zaštićenom objektu zahteva striktno odobrenje nadležne institucije. Vlasnik ili zakupac prostora ne može samoinicijativno da postavi bilo kakav pano ili svetleću reklamu. Prvi korak je podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o konzervatorskim uslovima koje izdaje Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Zavod propisuje tačne dimenzije, materijale i načine montiranja kako se ne bi oštetila fasada, narušila statika ili ugrozio vizuelni identitet samog istorijskog objekta.

Odluka o oglašavanju........

© Danas