Skoro da ne prođe dan da neko u javnosti ne pomene “duboku državu”. I to u raznim kontekstima i povodima, uglavnom sa ciljem da se što više mistifikuje potpuni krah institucionalnog sistema u Srbiji ili da se u javnost plasiraju i ubace razne, uglavnom besmislene, najblaže rečeno, sumanute teorije zavere. Baš kao što je Vučićev režim pokušao da uradi sa studentskim protestima.

“Duboku državu” je u javnost na velika vrata vratio američki predsednik Donald Tramp, tvrdnjom da ga “duboka država” opstruiše i blokira. U stvari, državne institucije i službenici su samo primenjivali postojeće zakone. Zato je u Srbiji prva i jedina reforma koju svaka vlast uvek radi – izmena zakona. Sve ostalo je zauvek isto, jer je glavni cilj tih izmena primena zakona u interesu male grupe ljudi koji žele da se preko poslova sa državom obogate zbog bliskosti sa predsednikom, premijerom, ministrima ili vladajućim strankama. Tako svaka vlast pravi svoje tajkune, pa i ova naprednjačka.

Pojam duboke države se vezuje za različite političke događaje: od ubistva američkog predsednika Džona Kenedija, otmice i ubistva Ivana Stambolića, ubistva Slavka Ćuruvije, atentata na Zorana Đinđića, dva pokušaja atentata na Vuka Draškovića… U svakom od pomenutih slučajeva ljudi iz državnog aparata, uglavnom političko-bezbednosno-kriminalnog, imali su veze sa tim slučajevima, a to je i dokazano tokom sudskih procesa.

Uglavnom se sve te ideje o globalnoj, svetskoj zaveri Zapada protiv Srbije i srpskog naroda svode na to da nam nisu zaboravili pobede iz Prvog i Drugog svetskog rata, Titovo pravljenje kontrateže Zapadu i Istoku kroz Pokret nesvrstanih, neposlušnost tokom Balkanskih ratova, ali i navodno nepristajanje da postanemo evropska deponija otpada, migranata, polovnih kola i svega ostalog, pa do najfantastičnijih i najbesmislenijih ideja i teorija kojih možete da se setite u disciplini – bezobalno lupetanje. Što bi moja baba rekla: lupiš i ostaneš živ!

Dosta tih teorija zavere bazirano je na knjigama pokojne profesorke Pravnog fakulteta Smilje Avramov i njenim analizama sastanaka Bilderberg grupe, redovnim godišnjim sastancima grupe ekonomski najmoćnijih predsednika i premijera zemalja sveta (uglavnom sa Zapada) i najbogatijih svetskih biznismena i najuticajnijih ljudi. Na nekim od tih panela učestvovala je i tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić (2018. godine), dok je predsednik Srbije redovan na sastancima najmoćnijih ljudi sveta na ekonomskom samitu u Davosu.

Naravno, svoj uticaj na plasiranje najsumanutijih teorija zavere i potpuno nerealno gledanje na stvarnost, naročito na međunarodne odnose, položaj Srbije u svetu, ali i navodni uticaj stranih država na društveno-političke događaje u našoj zemlji, imaju režimski tabloidi i televizije. U tome im predsednik Srbije, kao najistaknutija medijska figura, najviše i pomaže – pravdajući se da nešto nije urađeno po zakonu baš “dubokom državom” i sveopštom svetskom zaverom protiv Srbije i srpskog naroda. Tako predsednik svesno manipuliše osećajem ugroženosti kod građana, stvarajući svakodnevni nenormalan psihološki pritisak i okrivljujući nevidljive sile (ovaj put su izgovor studentski protesti koje vodi neko nevidljiv iz inostranstva) za svoje lične neuspehe, odnosno potpuni krah ekonomske politike. Nema veze što se predsednik sa onima koji svakodnevno “rade o glavi” Srbiji sreće i po nekoliko puta godišnje i svaki put im se beskrajno zahvaljuje na velikoj pomoći Srbiji i srpskom narodu.

Ipak, ovo je propagandno delovanje predsednika. Još je opasnije ono što radi sa pozicije predsednika, a to je razgradnja i blokada državnih institucija, odnosno nezakonito i neustavno preuzimanje njihovih nadležnosti. U suštini, Vučić sprovodi u........

© Danas