Setite se svog učitelja koji vam je promenio život. Nije vam promenio život zato što je znao mnogo. Promenio vam je život zato što je bio tu. Ceo. Prisutan. Spreman da bude promenjen susretom sa vama onoliko koliko ste vi bili promenjeni susretom sa njim

Pitajte bilo kog odraslog čoveka da vam opiše učitelja koji mu je promenio život. Skoro nikada nećete čuti priču o nekome ko je bio odličan predavač. Čućete priču o nekome ko je bio prisutan, ko je video tog učenika kao osobu, ne kao broj u dnevniku, ko se lično angažovao, ponekad i mimo pravila. O nekome ko je bio spreman da bude ranjiv pred razredom, da prizna da nešto ne zna, da podeli sopstveno iskustvo. Drugim rečima, čućete priču o organskom odnosu.

A onda pogledajte savremenu školu. Ono što ćete videti je potpuna suprotnost: birokratizovana institucija u kojoj je svaki odnos formalizovan, svaki kontakt regulisan, svaka ljudska razmena svedena na proceduru. Učitelj je službenik koji isporučuje gradivo. Učenik je primalac koji beleži. Između njih ne stoji odnos, već protokol. I upravo u tom protokolu, u tom formatu, leži suština propadanja naše škole.

„Kada se analitičaru iz tabloida dodeli vođenje prosvete…“: Reakcije na izjavu Dejana Vuka Stankovića da je obrazovanje „usluga koja se prodaje na tržištu“

„Kada se analitičaru iz tabloida dodeli vođenje prosvete…“: Reakcije na izjavu Dejana Vuka Stankovića da je obrazovanje „usluga koja se prodaje na tržištu“

Italijanski filozof Đorđo Agamben razvio je pojam efektiviteta: ideju da pripadnost nekoj zajednici nije stvar formalne pozicije, već stvarnog učešća u „posebnim radnjama“ koje tu zajednicu definišu. Monah koji samo nosi mantiju nema efektivitet. NJega ima onaj koji molitvom, načinom života i ličnom žrtvom utelovljuje ono što monaštvo znači. Vojnik koji samo nosi uniformu nema efektivitet. Ima ga samo onaj koji hrabrost i samoodricanje živi u svakodnevici, ne samo na paradi.

Primenite ovu logiku na školu i postaje jasno šta se desilo sa našom školom. Učitelj koji je efektivan ne predaje samo gradivo. On je čovek koji utelovljuje znatiželju, intelektualnu hrabrost, sposobnost da se suoči sa neznanjem i da iz tog neznanja izvede nešto živo. Učenici ne uče od njega zato što on zna više, nego zato što on pred njima živi ono što uči. Efektivitet je zarazan: deca ne uče iz reči, već iz prisustva.

Međutim efektivitet zahteva nešto što škola kakvu imamo sistematski uništava: organski odnos.

Organičnost u odnosima znači da su ljudi povezani na način koji liči na porodicu, a ne na korporaciju. Oni se brinu jedni o drugima ne zato što je to u opisu posla, već zato što su ušli u........

© Danas