Kratak je put od eruptivnog entuzijazma do potpunog razočarenja. Često biološke godine ne prate psihološku zrelost i obrnuto. Srbi su po godinama jedan od najstarijih naroda u Evropi, ali po zrelosti nikako da izađemo iz kolektivnog puberteta.

Posle pada nadstrešnice veliki broj ljudi izašao je iz statusa pasivnog posmatrača i po prvi put bio spreman da fizički izrazi svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u državi i društvu. Svaki početak donosi mladalački polet, nesputano oduševljenje i nekritičko samopouzdanje. Kako vreme prolazi, Srbija sve više upada u atmosferu močvare, voda se muti ne samo da bi izgledala duboka i opasna, već i da bi se mnoge zverke sakrile i ponovo lovile u mutnom na obe strane.

Ono što ovaj bunt razlikuje od svih prethodnih jeste obostrani utisak da više nema povratka na staro, nema mirnog suživota, nema pobede bez totalnog rata. Za sada izabrano oružje jeste – propaganda. Jednima je ona instrument za opstanak, drugima za dolazak na vlast. Naivni su oni koji očekuju neke analize, stavove i nastupe sine ira et studio. Rat je u toku, a u ratu se mobilišu svi kapaciteti. Zato medijska scena danas izgleda kao sudar hora i antihora srpske tragedije.

Propagandi nije cilj da vam prenese informaciju, već da vaše mišljenje uskladi sa političkom agendom izvora informacije. Nema spora da je Aleksandar Vučić virtuoz stvaranja javnog mnjenja. Očigledan........

© Danas