Olovka piše srcem. Koliko god se trudio da pred belim papirom odglumim objektivnost, neutralnost, racionalnost – ne ide. Ritam kucanja srca utiče i na ritam kucanja po tastaturi.

Primećujem medijsku ofanzivu intelektualnih nihilista, malicioznih mudraca i iskompleksiranih marginalaca koji slave svaki poraz protivnika vlasti jače i upornije nego što su ikada vlast kojoj su tobože protivnici napadali. Još se predstavljaju i insistiraju na tome da su jedino oni pravoverni i iskreni opozicionari.

Mantra kojom manipulišu i demorališu ionako osetljivo i amorfno opoziciono biračko i nebiračko telo, sastoji se od nekoliko fraza i jeftinih doskočica. Vučića je nemoguće pobediti, njega su stranci doveli na vlast pa će ga oni i skloniti, izbori su zamajavanje masa, unapred namešteni, pokradeni, svi izazivači vlasti su ili kupljeni ili se nude da budu kupljeni…

Kao i kod teoretičara zavera, ovde nije moguće racionalno odgovoriti na ove salve depresivnih i parališućih antiteza koje počivaju na premisi – ja znam ono što ti ne znaš, ti znaš da ti ne znaš, pa ću ti ja reći kako stvari zapravo stoje, nemoj verovati svojim očima, uverljivije su i ubedljivije moje reči. NJihova arogancija bez ikakvog pokrića ide tako daleko da su umislili da poseduju saznajne sposobnosti koje su nedostupne običnom čoveku, da su blagosloveni posebnim talentom da vide ono što drugim ljudima promiče, da rešavaju rebuse sudbonosne za čovečanstvo pred kojima prosečni čak i natprosečni razum kolabira. Obično pokušavaju da impresioniraju detaljima koji su dimna zavesa njihovog neznanja, ali navode prosečnog posmatrača na zaključak da se radi o ekspertima kojima nije pružena šansa, o marginalizovanim genijima, o ljudima koji su otelotvorenje sila koja se spušta na planetu zemlju i rešava sve naše probleme. Samo nisu sposobni da........

© Danas