U politici, a i u životu generalno, treba se kloniti konačnih i rezolutnih pojmova i reči. Nikad, zauvek, večno-čovek je do sada trebalo da shvati da ne može da kontroliše vreme, ni događaje koje mu vreme donosi.

Samo nezreli narodi misle, žive i govore u polju ekstrema. Mi kad volimo to radimo do nivoa religijskog obožavanja, a kada mrzimo naš predmet mržnje pretvaramo u opsesiju. Trpimo decenijama, a želimo promene preko noći. Razgrađujemo državu sistematski, a hoćemo da sistem funkcioniše.

Srbija je u dubokoj krizi, ona je ne samo duboka, već je u terminalnoj fazi i obuhvata sve aspekte društva. Naš odgovor na tu krizu jeste izlazak iz kuće (što je prvi korak masovnog bunta) i preplavljivanje ulica gradova, opština i naseljenih mesta u Srbiji (što je međukorak ka rešenju). Nismo ušli u institucije jer u njih nemamo poverenja, nismo ušli u stranke, jer ih smatramo delom sistema koji ne funkcioniše, izašli smo na ulice jer je tu mesto resetovanja........

© Danas