U politici, a i u životu generalno, treba se kloniti konačnih i rezolutnih pojmova i reči. Nikad, zauvek, večno-čovek je do sada trebalo da shvati da ne može da kontroliše vreme, ni događaje koje mu vreme donosi.

Samo nezreli narodi misle, žive i govore u polju ekstrema. Mi kad volimo to radimo do nivoa religijskog obožavanja, a kada mrzimo naš predmet mržnje pretvaramo u opsesiju. Trpimo decenijama, a želimo promene preko noći. Razgrađujemo državu sistematski, a hoćemo da sistem funkcioniše.

Srbija je u dubokoj krizi, ona je ne samo duboka, već je u terminalnoj fazi i obuhvata sve aspekte društva. Naš odgovor na tu krizu jeste izlazak iz kuće (što je prvi korak masovnog bunta) i preplavljivanje ulica gradova, opština i naseljenih mesta u Srbiji (što je međukorak ka rešenju). Nismo ušli u institucije jer u njih nemamo poverenja, nismo ušli u stranke, jer ih smatramo delom sistema koji ne funkcioniše, izašli smo na ulice jer je tu mesto resetovanja zajednice. Ulica je kao dnevna soba, mesto sastajanja, mesto debate, mesto gde porodica provodi kvalitetno vreme, gde se........

© Danas