Povodom odlaska Milana Blanuše, jednog od najznačajnijih likovnih stvaralaca i pedagoga, koji je preminuo u 83 godini, mnogi njegovi prijatelji, kolege, kao i institucije kulture oprostile su se od njega na društvenim mrežama ističući izuzetne slikarske, vajarske i ljudske osobenosti ovog autora.

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, između ostalog ističe da je Blanušino stvaralaštvo obeleženo ljudskom figurom kao dominantnim motivom.

Koristeći je u različitim formama, izražavajući ideje o zarobljenosti i beznađu savremenog čoveka. Koristeći se alatima ironije i kritike, Blanuša je direktno komunicirao sa vremenom u kome živi.

O tome svedoči i deo intervjua Milana Blanuše povodom Rekapitulacije u MSUV 2005-2010

”Deveta decenija je po mnogo čemu bila sudbonosna na ovim prostorima. To je i period kada sam se intenzivno bavio Bekmanom. Bekman, kao metafora odlaženja (izgnanstva), Bekman kao zlokobna slutnja ljudskog stradanja. Imao sam ideju da uporedim dva vremena koje razdvaja period od nekoliko decenija. Razlozi odlaženja slikara iz nacističke Nemačke i naših mladih umetnika nisu bili isti. Ovde se radilo o političkim i........

© Danas