Moja generacija nije imala mobilne telefone, tablete, laptopove. Nismo igrali igrice u kojima je, koliko su mi objasnili, najvažnije pobediti, uništiti neprijatelja.

Nas su starije sestre ili braća, roditelji, tetke, stričevi… zabavljali igrajući sa nama tablić. Ne samo da smo tako „ubijali“ vreme, već smo i učili matematiku. Učili su nas i da igramo šah da bismo razvijali „sive ćelije“. Pošto su nas retko kada puštali da ih pobedimo, morali smo da se pomučimo da bismo se radovali pobedi, igrali smo i ne ljuti se čoveče kako bismo shvatili da je za pobedu ponekad potrebna i sreća i, pre svega, da se ne treba ljutiti na rivala ako izgubiš. Ipak je to samo igra.

Zvezda i Partizan uložili 50, a prihodovali ni milion evra

Zvezda i Partizan uložili 50, a prihodovali ni milion evra

Kasnije, kada smo počeli da treniramo fudbal, košarku, rukomet… i da igramo utakmice nismo se ljutili ako izgubimo, čestitali bismo protivniku na pobedi. Bilo je sasvim normalno da se ukoliko neoprezno startuješ na protivnika izviniš mu se, prvi mu priskočiš u pomoć.

Mnogi stariji navijači Partizana i dan-danas krive Velibora Vasovića za poraz od Reala u finalu Kupa šampiona u Briselu 1966. godine iako, je postigao gol za vođstvo crno-belih. Nisu mu oprostili što nije........

© Danas