Novi (nametnuti) Pravilnik Narodnog pozorišta u Beogradu izazvao je buru među umetnicima iz ove najpopularnije glumačke kuće u Srbiji. U tome Pravilniku piše da se nepoštovanjem discipline smatra ako zaposleni „u obavljanju poslova pozorišta, javno, verbalno, simbolima, kao i gestikulacijom izražava svoju političku opredeljenost koja nije u vezi sa obavljanjem poslova pozorišta“.

Birokrata koji je pisao prethodne rečenice pojma nema o društvenoj i estetskoj ulozi umetnosti, a nije mu bliska ni istorija književnosti. Umetnik nije zanatlija koji pravi cipele po narudžbini, a politika bi htela da umetnik stvara po njenom nalogu. U istoriji srpske književnosti mnogo je tužnih epizoda zato što je država htela da u umetnosti bude sve po njenom. Setimo se samo sudbine stvaralaštva Jovana Dučića, najistaknutijeg srpskog pesnika u 20. veku, koji je petnaestak godina posle Drugog svetskog rata bio prognan iz srpske literature.

Nisu objavljivane njegove pesme, nije pominjan na prigodnim obeležavanjima književnih datuma, nije ga bilo u školskim programima. Ali, Dučić je bio poznat među pravim ljubiteljima poezije. U užim krugovima,........

© Danas