Stav Nikola Makijavelija (16. vek, renesansa) da cilj određuje sredstvo i da u politici ne važe moralni principi, iako iskazan pre više od četiri stoleća, aktuelan je i danas.

On je smatrao da svako, pa tako i vladar ima jednu količinu moći, a cilj jeste da se ta moć još uveća. Pri tome vladar mora biti izvan običajnih etičkih kočnica, što znači da hrišćanski moral i politika nemaju i ne mogu imati nikakvih dodirnih tačaka.

Sve što uvećava moć i vlast ispravno je primenjivati. Autori su ga različito komentarisali.

Majkl Valzer u knjizi Moral i prljave ruke postavlja pitanje da li je moguće nemoralnim sredstvima ostvariti moralne ciljeve.

On opravdava političara koji greši da bi učinio dobro, koji pribegava nasilju da bi sprečio veće nasilje. Denis Tompson smatra da u demokratskoj zemlji građani treba da traže od vladara odgovornost ako su njegovi postupci neopravdani, a „ruke prljave“.

Alber Kami u „Pobunjenom čoveku“ kaže da su pedesetih godina prošlog veka francuski intelektualci, kao pravi boljševici, raspravljali o tome da li su sva sredstva dozvoljena za ostvarivanje velikih ciljeva pa makar put do njih bio popločan žrtvama i krvlju. Kami poručuje da se do........

© Danas