Едгар Морен у вихору револуционарних догађаја 1968. Између Сартра, Арона и Марлоа

Написане су многе књиге о искушењима, па и драмама француских интелектуалаца током “Мајске револуције” 1968. године, побуне која је, између осталог, требало да доведе и до “маште на власти”, уз један од основних принципа да је “забрањено забрањивати”.

Овдје ћемо се кратко задржати на Едгару Морену, упоређујући његов однос према догађајима са ставовима тројице великана француске мисли - Сартра, Арона и Малроа.

Омражен од деснице и често оспораван и од званичне љевице, досљедан својој “самоћи авантуре”, Сартр је постао један од духовних очева студентске побуне

Омражен од деснице и често оспораван и од званичне љевице, досљедан својој “самоћи авантуре”, Сартр је постао један од духовних очева студентске побуне

Жан-Пол Сартр остао је досљедно одан идеји великих промјена у друштву и људској свијести. Вјеровао је и у класични пролетаријат али и у онај нови, “духовни пролетаријат”, односно студенте као модерне субјекте револуције. Зато је Сартр тих дана подједнако присутан међу радницима у фабрици Рено и међу студентима на Сорбони.

Омражен од деснице и често оспораван и од званичне љевице, досљедан својој “самоћи авантуре”, Сартр је постао један од духовних очева студентске побуне.

Понесен визијом хуманистичке револуције која би водила вишим етичким циљевима, Сартр је понекад оправдавао и насилне методе политичке борбе, понекад придајући и насиљу естетску димензију.

Насупрот њему, Ремон Арон је одбацивао и револуционарни занос и скептични цинизам. Прије свега рационалиста, слагао је аргументе хладно и без вишка емоција, мјерећи их критеријумом стварности.

Ако је каснији развој догађаја дао више аргумената Арону него Сартру, остала је запамћена једна реченица оданости париских студената из тог времена: “Боље је бити са Сартром када није у праву него са Ароном када јесте.”

Ако је каснији развој догађаја дао више аргумената Арону него Сартру, остала је запамћена једна реченица оданости париских студената из тог времена: “Боље је бити са Сартром када није у праву него са Ароном када јесте.”

Као настављач Токвилове традиције бранио је политичке слободе, либералну економију и демократске........

© НСПМ