Neki ljudi, takoreći „analitičari“, na narodne mase okupljene na ulici gledaju kao na borbene legije. Pa kao, ako je dovoljno naroda, onda se pobeda može uzeti na juriš bajonetima.

Takvi, evo već godinu dana, kukaju za onim Petnaestim martom. Propuštena je prilika, kažu, tog dana se moralo ovo ili ono, a uglavnom nešto nadrealno ili besmisleno – recimo, da se ostane na ulici do „ispunjenja zahteva“ ili da se upadne u neku administrativnu zgradu.

A pošto nije – čujemo ovde već analitičarski uzdah – stvar je propala, šansa je propuštena, energija se rasula.

U tim smatranjima samo je jedno tačno – onoliku masu, kao Petnaestog marta 2025. godine – Srbija zadugo neće videti na ulicama. Možda i nikad više.

Jedan blistav i strašan dan

Tog pretprolećnog dana na ulice se izlilo 325.000 ljudi, prema procenama Arhiva javnih skupova. Gradom se jedva i milelo, a kamoli hodalo.

Srpska napredna stranka i vrhovnik režima Aleksandar Vučić tada su još bili u zbunjenoj fazi, onoj sa nevoljnim ustupcima, od ostavke Vlade do nutkanja jeftinih kredita omladini.

Mora da su bili prestravljeni – ta oni nikada nisu........

© Vreme