Sve što ovo društvo proživljava od 1. novembra do danas, jednom će proći. Kako god nam stvari izgledale, kako god se naša osećanja menjala iz dana u dan, pad režima Aleksandra Vučića je neminovnost. Kako će taj pad izgledati, niko sada ne može da predvidi. Suviše smo sluđeni i veliko se zlo isprečilo pred pobunjene građane.

Jaki su nam argumenti za tvrdnju da je pad neminovan: ustala je mladost zemlje koja gotovo da nema mlade, i to ona mladost koju su svi otpisali, tvrdeći da je apolitična i nezainteresovana; nikad duže kontinuirane proteste ova zemlja nije imala; nema grada, mesta, sela u kom su naprednjaci dobrodošli…

Međutim, jedan je argument najjači, a možda ostaje neprimetan u senci političkih događaja. Ovaj režim pada jer su ustali normalni ljudi.

Dozvolite da definišem na šta tačno mislim. Prvo, duboko mi je odvratan termin “obični ljudi”, ali to je možda samo moj lični problem. Termin “normalni ljudi” na ovom mestu koristim jer nemam bolji, za sve one koji imaju jasan politički stav, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Mislim na ljude koji žele da žive normalan, uređen život i........

© Vreme