Ako je suditi po učestalosti izricanja tvrdnje da je Srbija podeljeno društvo – i to uglavnom usput, kao da je reč o najočiglednijoj stvari na svetu, ravnoj, recimo, tvrdnji da je Barak Obama crnac – nema sumnje da je tako.

Problem je, međutim, u argumentima koji takvu tvrdnju nastoje potkrepiti, a uglavnom u izostanku bilo kakvih argumenata jer, da ponovimo, to je tako očigledno da je podgrađivanje takve konstatacije besmisleno (treba li ikoga ubeđivati u to da je Barak Obama crnac?).

Ideologija i religija kao pokretači društvenog sukoba

„Podeljeno društvo“ je sintagma koju koristimo kako bismo ukazali na društveni raskol u kojem ne postoji treća strana koja bi taj raskol prevazišla, anulirala, preskočila, ili ga umirila, te se ta vrsta napetosti, nepomirljive sukobljenosti, odveć često razrešava građanskim sukobom (stasis je grčka reč za tu vrstu sukoba).

Sukobi katolika i protestanata dovodili su do košmarnih pokolja. Sukob komunista i carista u Rusiji završio se porazom jedne strane. Huti su, na plemenskoj osnovi, masakrirali Tutse u Ruandi 1994. godine. Španski građanski rat (1936- – 1939) paradigmatičan je takav slučaj u dvadesetom veku, kao i jugoslovenski ratovi koji su uspešno spojili religijske i ideološke motive.

Dakle, za „kvalitetan“ društveni........

© Vreme