Kakvo lepo veče u Areni! Kao pravi Partizan pre Željka Obradovića. Ovo je prvo veče za pamćenje od potresa koji su temeljno uzdrmali klub u novembru, i ne samo klub, već i svet sporta u Srbiji, a često se i prelili na šire društvo.

A Partizan je odigrao svoj najbolji meč još od susreta sa Barselonom, verovatno i najbolji u sezoni. A nije baš mirisalo na to, pogotovo posle bolnog poraza u Tel Avivu, dugačkog puta i opšteg umora.

Skoro puna hala dočekala je aplauzima svoje igrače, ali bez nekog preteranog aplauza, Đoan Penjaroja je dobio aplauz reda radi - valjda niko nije hteo da se zaleće posle upropašćene sezone.

Ipak, navijači su bili ohrabreni činjenicom da je Partizan opet tim i da ima igrače koji se bore i kidaju, a na kraju su dobili i još više nego što su se nadali. Potpuno demoliranje Panatinaikosa valjda niko nije očekivao, ali da nije bilo nekih propusta i (vrlo malo) neobjašnjivih odluka, moglo je ovo da se završi sa 25.

I bilo bi potpuno zasluženo. I ne stoje priče da........

© Sportske