Ne znam tačno gde počinje bofl. Valjda sa prvom izgovorenom laži ili sa podmetanjem tuđeg domaćeg zadatka iz matematike. Ili možda kasnije sa lažnim lekarskim opravdanjima. Ali svakako se vezuje za cvetanje prevare, kao i za proizvodnju kojom upravljaju neznalice. Ili oni koji su do juče lepili pločice oko čučavca. Bofl se proizvodi u situacijama kada nema dovoljno znanja ni vremena, ili nema pravih sirovina, kao što je to bio slučaj sa „embargo tortom“. Bila je to šećerna kraljica bofla – specijalitet koji je društvo usvojilo u vreme kada je bofl postao trajni pogled na svet. U takvom poretku napredovali su političari s greškom, budući naprednjaci, koji su najpre otimali od države a potom pokupovali imanja u Italiji, napravili etno sela i sajmove zavičaja, u kojima su organizovali državni uzgoj marihuane. Isto tako, moralo bi se reći da je ta marihuana, uzgajana naprednjačkom rukom, veliki bofl i da ne može ni da primiriše marihuani koja se uzgaja u Severnoj Makedoniji, a kamoli onoj iz sela Lazareta, nadomak Đirokastre – popularnoj „albanki“. E sad, zbog čega naprednjaci ne mogu da proizvedu ni solidnu gandžu, to je pitanje koje ima svoju genezu u naglom prelasku sa „popare na heroin“, čega se nehotice dotakao jedan od analitičara bofl diktature.

Možda je inhalacija nad čučavcem u prošlom životu uticala na trajno stanje amoka u kome se više ništa normalno ne može napraviti. Isto tako, nije mogla da se rekonstruiše ni nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu nego je ispalo nekvalitetno, tragično loše, kao osveta zbog totalne posvećenosti proizvodnji bofla, odnosno........

© Peščanik