Otišao je Pojas Presvete Bogorodice iz Beograda, ostale su priče, mitovi i legende. Ali ostali su i neraščišćeni računi. U pitanju je novac, jer uvek gde su masovke, okupljanja oko svetinje – gomila se novac, koji ne podleže nikakvoj evidenciji ili oporezivanju. Tu se uvek zaokružuju brojevi kada se izlazi sa podacima u javnost. Tako SPC kaže da je milion i sto hiljada vernika prošlo pored Pojasa, u proseku je svaki hodočasnik ostavio po hiljadu dinara. Mnogo je to para u završnom računu. Moglo bi se zaokružiti na 10 miliona evra. SPC kaže da će sav taj novac biti upućen „mnogostradalnoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji“. Razume se, to niko nikada neće moći da proveri. Ostaće sve u domenu spekulacije: koliko je vernika postradalo u danonoćnim kolonama na suncu, vetru i kiši, koliko je novca zaista prikupljeno, kao i gde je taj novac završio. Naposletku, nije ni važno. U državi u kojoj nestaju milijarde evra iz budžeta, gde se krade na sve strane, 10 miliona ne znači ništa, iako bi nekim ugroženim ljudima i te kako značili. Ali do njih to nikada neće stići, kao što većina donacija nikada nije ni stigla do Srba na Kosovu. Oni mogu da se nadaju samo palicama i pendrecima, kao i masovnom odvođenju na birališta gde će doživotno zaokruživati kandidate Srpske liste.

Otišao je Pojas iz Beograda, za sve je bolje tako. Ostale su režimske sedeljke u kojima se SNS analitičari nadgornjavaju u eksploataciji minulog događaja. Operišu velikim brojevima, ali među njima se ipak izdvaja jedan čovek, naprednjački teolog, direktor, poverenik – čija je sudbina jedno čudo koje se proteklih dana dogodilo pred našim očima. On je od omiljenog........

© Peščanik