Upad policije u prostorije parlamentarne opozicione stranke, pretresanje stranačkih prostorija i oduzimanje telefona i kompjutera je događaj koji uvek i svuda neizbežno privlači pažnju javnosti.

Upadi policije u sedišta opozicionih stranaka su, u demokratskim zemljama, veoma retki a povod za njih su uvek ozbiljne krivične istrage, najčešće zbog sumnji u vezi sa nezakonitim finansiranjem kampanja, zloupotrebom sredstava iz javnih fondova ili pranjem novca.

Nekada takve policijske akcije obezbede dokaze kojim se sumnje potvrde. Jedan od najpoznatijih a svež primer za to je prošlogodišnji upad francuske policije u prostorije „Nacionalnog okupljanja“ poznate izrazito desničarske opozicione stranke, kojim su pribavljeni dokazi na osnovu kojih je liderka stranke Mari le Pen oglašena krivom za proneveru sredstava iz fondova Evropskog parlamenta i osuđena na četiri godine zatvora.

Nekada sumnje ne budu potvrđene, ili bar ne u meri dovoljnoj za pokretanje i vođenje sudskog postupka. Ali u svakom slučaju ovakve akcije policije se sprovode samo pod pretpostavkom da su ispunjena dva uslova – da postoji ozbiljna, na zakonu zasnovana sumnja da je počinjeno teško krivično delo i da se akcija sprovodi na osnovu odluke suda. Bez toga vlast uvek može da očekuje žestoku reakciju javnosti.

Pre par dana je velika grupa pripadnika interventne policije po noći izbornog dana ušla u sedište opozicione stranke u Beogradu, duže vreme zadržala funkcionere i narodne poslanike stranke koji su se tamo zatekli, pretresla prostorije i zaplenila neke računare i telefone.

Akcija je u javnosti i kod građana izazivala nerazumevanje i ozbiljnu sumnju da je na delu teška zloupotreba službenih ovlašćenja.

Predsednik republike je na konferenciji za novinare objasnio da su funkcioneri opozicione stranke „pozivali ljude, obraćali im se kao njegove kolege i prijatelji i pozivali ih da ne glasaju za listu br. 1 već za listu br. 2, naročito u Smederevskoj Palanci“, propratio to ocenom da to „ne samo da nije dozvoljeno već je i toliko nefer i jadno da nema reči“ i zaključio tim da su „naravno, uhvaćeni svi telefoni i verujem da će svi ti ljudi biti pohapšeni“.

Javno tužilaštvo je saopštilo da je pretres sproveden „u skladu sa zakonom i po nalogu suda“, na osnovu naredbe dežurnog sudije za prethodni postupak, a u vezi sa sumnjama na izvršenje krivičnih dela „povrede prava glasanja i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka“. Na sreću, i pored predsednikove najave, nije potvrdilo da je neko uhapšen.

Navedene kvalifikacije krivičnih dela tvrdnju da je akcija policije bila „u skladu sa zakonom“, čine više nego problematičnom. Formalno postojanje nekakvog bukvalno bizarnog naloga suda ne menja tu ništa na stvari, naprotiv.

Naime, krivično delo povrede prava glasanja po Krivičnom zakoniku (KZ) iz člana 155 vrši onaj „ko drugog u nameri da mu onemogući vršenje prava glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa“ ili „ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vrši ili ne vrši pravo glasanja ili da glasa za ili protiv određenog kandidata odnosno predloga“.

Dakle čak i da se, bez ikakvih dokaza, pretpostavi da su navodi o telefonskom pozivanju građana tačni, mogla bi da stoji ocena da je reč o „nefer i jadnom postupanju“ ali to baš nikako nije osnov za bilo kakvu akciju policije, tužilaštva i suda. Prosto, i za potpune laike mora biti očigledno da u odsustvu „onemogućavanja i sprečavanja“ ili „sile i prinude“ nije u pitanju krivično delo.

Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka je krivično delo koje, po članu 146 KZ, vrši onaj „ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni“.

Nema potrebe da se ulazi u raspravu o (ne)postojanju bitnih elemenata ovog krivičnog dela u radnjama koje je opisao predsednik republike. Potrebu isključuje odredba u članu 153 KZ kojom je predviđeno da se gonjenje za ovo krivično delo preduzima samo po privatnoj tužbi. Dakle nema osnova za bilo kakvu a pogotovo ne za spektakularnu akciju policije, tužilaštva i suda kakva je izvedena.

Budući da ne postoji niti je pomenut neki drugi osnov za upad u prostorije političke stranke ovaj izvršen pre neki dan nije samo nekakav apstraktan akt zloupotrebe prava nego konkretan grub atak na ustavne garancije demokratije i političkih prava građana. I to u sadejstvu, u zajedničkoj akciji policije, tužilaštva i suda, svih čiji je primarni zadatak da ih brane.

Peščanik.net, 01.04.2026.

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)

Zajednička akcija - 01/04/2026

Pravno savršenstvo - 28/03/2026

Sigurna kuća - 21/03/2026

© Peščanik