Doprinos Pobunjenog univerziteta javnoj raspravi o opozivu Vlade Đura Macuta

Uvodne napomene. Tokom petnaest meseci svog mandata Vlada Republike Srbije ogolila je dve ključne karakteristike koje su obeležile njen rad. Prva je ozbiljna nekompetentnost u vođenju javnih politika, koja je proizvela štetne posledice u gotovo svim oblastima društva. Druga je odricanje od sopstvenih ustavnih nadležnosti. Umesto da, u skladu sa članom 123 Ustava, utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, Vlada je dozvolila da se ključne političke odluke donose izvan institucija koje su za to nadležne.

Ova predstavka nije pregled svih nepočinstava koja su obeležila rad Vlade jer ih je bilo previše. Njena svrha jeste da kroz navođenje najupečatljivijih negativnih primera u svakom od sektora upravljanja pokaže zbog čega je ova Vlada izgubila politički, institucionalni i moralni legitimitet. Sve navedeno je lako proverljivo, uprkos tome što je ova Vlada prepoznatljiva po stepenu netransparentnosti u pogledu načina odlučivanja i raspolaganja budžetskim sredstvima.

Pravosudna politika je jedna od neuralgičnih tačaka Vlade. Eurobarometar navodi da samo 30% građana i 36% preduzeća smatra da je srpsko pravosuđe nezavisno. Nadležni ministar Vujić je za sobom ostavio haotično stanje u Pravosudnoj akademiji, osmišljenoj da bude filter za regrutovanje lojalnih sudija, a delovanje ministra bilo je skandalozno i neprofesionalno, kako u izjavama, tako i u postupcima. Konkretni primeri su: njegova uloga u opstrukciji rada Visokog saveta tužilaštva, iniciranje spornih pomilovanja, kao i javna odbrana kontroverznih „Mrdićevih zakona“ i saučesništvo u opstrukciji krivičnih postupaka i pravde u slučajevima u kojima su bili umešani najviši državni zvaničnici (Vučić, Selaković, Gašić, Mali, Paunović, Dačić, Milić).

Bezbednosnu politiku je obeležio porast policijske brutalnosti i represije prema slobodnomislećim građanima, novinarima, studentima, advokatima, profesorima i građanskim aktivistima. MUP Srbije i resorni ministar tolerišu parapolicijske formacije iz kriminogenog miljea, odbijajući da rasele nezakoniti kamp u Pionirskom parku. Nasilje u Valjevu, Novom Sadu, Vrbasu, Novom Pazaru, Beogradu i drugim mestima nosi pečat odgovornosti policijskih službenika. Umesto najavljenog čvrstog opredelјenja nove Vlade da će voditi politiku nulte tolerancije prema kriminalu i korupciji, u kojoj neće biti zaštićenih, ni po osnovu partijske knjižice, ni po bilo kom drugom osnovu, dobili smo politiku nulte tolerancije prema građanskim pravima.

Politika odbrane se odlikuje formalnom vojnom neutralnošću, nejasnim namerama Vlade u pogledu uspostavljanja obaveznog vojnog roka, nejasnim odnosom prema NATO savezu, spornim odlukama u sferi izvoza oružja, netransparentnom i necelishodnom nabavkom naoružanja i sve većim izdacima za odbranu.

Oblast obrazovanja i nauke predstavlja možda i najjasniji primer sistemskog urušavanja jedne od najvažnijih javnih politika. Umesto razvoja, unapređenja kvaliteta i ulaganja u znanje, prethodnih petnaest meseci obeležili su politički pritisci, institucionalna represija i pokušaji potčinjavanja obrazovnog sistema interesima izvršne vlasti. Sistemski se ograničava autonomija univerziteta kroz finansijske pritiske, otpuštanje i sprečavanje napredovanja nastavnika, nezakonite upade policije na fakultete, otimanje studijskih programa i medijsku hajku prema članovima akademske zajednice koji kritički misle. Postoji više primera nezakonitog mešanja u izborne procese, među kojima je eklatantan primer izbor dekana i članova studentskog parlamenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uprkos drugačijim najavama, Vlada je nastavila da održava na snazi neustavnu i nezakonitu Uredbu 5/35, kojom je direktno ugrožen međunarodni položaj srpske nauke i dugoročni razvoj istraživačkog sistema.

Veliki problem predstavlja sistemska zloupotreba obrazovnog sistema kroz političke pritiske na zaposlene u obrazovanju. U prethodnih petnaest meseci svedočili smo smenama direktora, disciplinskim postupcima, pritiscima na nastavnike i profesore, kao i otkazima zaposlenima koji su javno podržavali svoje učenike, studente ili osnovne akademske vrednosti.

Kulturna politika. Dosadašnji rad Ministarstva kulture u mandatu Vlade premijera Đura Macuta i ministra kulture Nikole Selakovića, sa budžetom od 16,69 milijardi dinara i učešćem od svega 0,61% u ukupnim rashodima budžeta Republike Srbije, obeležen je nizom nekompetentnih odluka kojima je nastavljeno sistemsko uništavanje kulture i potiskivanje profesionalnih standarda, umesto razvoja kulture kao javnog dobra i prostora slobodnog stvaralaštva.

Rad Ministarstva duboko je kompromitovan činjenicom da se ministru sudi za........

© Peščanik