Iza svakog velikog policajca stoji isto toliko velika žena, bračna družica, ređe konkubina, iza svakog velikog ministra policije stoji jednako velika, možda i ogromna žena; iza direktora policije, a to su po pravilu ljudi naočiti, stoji barem toliko naočita i naročita žena; sada je, osobito nakon veličanstvenog nastupa policije u Valjevu, došlo petnaest minuta supružanske slave: da čujemo, napokon, građanke koje živuju, smerno i predano, u senci uniformisanih i naoružanih muževa, a sada se u svojim palankama susreću sa osobama koje smatraju otmenim da drže stranu pretučenima.

Kome god se prohte može u prolazu da prosikće nešto o onome što su njihovi muževi učinili; ili ne mora niko, što reče Šapić, ni da sikće otrov, dovoljno je da troje prolaznika zakoluta očima pa da ranije prijatan odlazak na pijacu postane policaji kazna (eto, nemamo ni reč za taj status: zna se ko je popadija, a ko čini bračni par ako je muž policajac?) neka bude policaja, uglavnom je donedavno anonimnim kućanicama, policajama, život postao neprijatan, svaka šuša im može dobaciti „kako vas nije sramota?“, pri čemu se prenebregava da su ti danas ozloglašeni muževi bivali odvojeni od porodice, odvojeni više nego ikad otkako su se – ah, gde je sada to srećno vreme! – registrovali; jeste taj odvojeni život plaćen, plaćaju ga i pretučeni omladinci, ali zar taj službeni odvoj ne pogađa itekoliko i supruge, i potomstvo policajaca, i njihove roditelje koji su ih i upisali u policijsku školu, da ovi u državnoj službi, koja je, iskreno, jača i od službe u crkvi, dođu što pre do kore hleba i do krova nad glavom.

Nisam kao dete znao je li Ajhman bio holostoi, ili je imao ženu (kasnije ću gledati film pa ću shvatiti da jeste bio oženjen), ali bilo je jedno vreme Ajhman pa Ajhman, a šta je bilo sa njegovom gospođom, kako je njojzi bilo? Ne kažem da su ovi – umalo ne rekoh: naši – ajhmanovci, nemaju ni ajhmanovske mogućnosti ni ajhmanovsku misiju, ali da su batinaši, batinaši su, da su revnosni, temeljni, postojani – jesu.

I prave i lažne policajce štitiće njihovi gospodari i dreseri, MUP od iskona ima vojsku advokata specijalizovanih da brane svakog policajca ako se ovaj sukobi sa kakvim civilom, ili ako se ogreši o zakon, ministar je o valjevskom bestijanju već kazao da je policija bila odviše svilena i premilosrdna, što je blagi očinski prekor, ali i uputstvo za buduću savesniju i žešću upotrebu sile, vladar je pomilovao i opevao nasilnike koji su u Novom Sadu pretukli devojku (zbog čega spadosmo s konja na Macuta), svaki nasilnik se, rekao bih, oseća da je postupao ispravno i da će biti nagrađen, i jeste nagrađen, ali kako je njihovim ženama, dok oni čuvaju kriminalce u Ćacilendu, ili dok ispaljuju bojni otrov u Nemanjinoj? Ispaljuju ga i na mene, iako, kao što mi samo ime kaže, nisam za to dao ni najmanji povod: kako se dakle osećaju........

© Peščanik