Srpsko ministarstvo za spoljne poslove napravilo je semafor. To je neka vrsta redukovane duge, grafičko sredstvo oskudnog simboličkog opštenja Marka Đurića. U delovima spektra smeštene su države, svakoj je određeno mesto po zasluzi. Negde se ne može otići, negde ne sme ili ne bi bilo zgodno. Ima dalekih mesta odakle je povratak skoro nemoguć. Rat na Bliskom istoku učinio je putovanja u ratna područja opasnom pustolovinom. Svaka boja, od zelene do crvene, ima svoj značaj. Reklo bi se, od uslovnog blagoslova do strogog upozorenja.

Ovako država brine o našoj potrebi da upoznajemo opasni svet: zeleno – slobodno putovanje, uz redovan oprez; žuto – može, ali uz dodatne mere pažnje; narandžasto – na put jedino u slučaju krajnje potrebe; crveno – ne preporučuje se a uglavnom nije ni moguće.

Državni organi, ako ih ovde još ima, misle o nama sve najgore. Da nije tako, ne bi Marko Đurić uzeo flomastere i markere i farbao države u šareno, učeći nesrećne žitelje Srbije šta im preti od dalekog sveta. Bila bi sasvim dovoljna pristojna........

© Peščanik