Piter Mendelson zaslužuje sve što mu se događa. Baš kao i oni u Laburističkoj stranci i izvan nje koji su ga decenijama podržavali, olakšavali mu da stiče moć i bogatstvo, koristili ga za uklanjanje političkih protivnika i pomagali mu da degradira nacionalnu politiku.

Ali značaj afere Mendelson nije samo u njegovim navodnim kriminalnim aktivnostima, izdaji prijatelja i kolega, pa ni u njegovom odnosu sa osuđenim pedofilom i trgovcem seksualnim robljem Džefrijem Epštajnom, već i u onome što nam taj odnos govori o karakteru savremene elite. Epštajnov dosije – ogromna količina elektronskih poruka i pisama koje su razmenjivali Epštajn i njegov krug i od kojih su neke doprinele Mendelsonovom padu – omogućuje nam da zavirimo u način funkcionisanja moći u senci, van domašaja demokratske kontrole.

Dve teme u Epštajnovim mejlovima bodu oči: dubina mizoginije i žudnja za informacijama. Konverzacija je prožeta rečima „pička“, „kučka“ i „pičkica“. Epštajn opisuje neimenovanu ženu: „zborana stara veštica, samo zato što je bogata misli da može svima da popuje… s kesama svežeg sira u gaćama… ozlojeđena matora jevrejka“. Pribavljanje „pičkice“ stalna je opsesija. „Dođi na čas u 9.30… Obećavam gomilu sveže ʼpicetineʼ“, piše Epštajnu neimenovani korespondent. Neke poruke nagoveštavaju mnogo mračniju priču.........

© Peščanik