Ministar s one strane zakona – to je trebalo da bude naslov. Naravno, mislim na ministra prosvete i na njegove pretnje. Trebalo je da taj naslov bude na tragu nekakvog senzacionalizma: kao, ministar krši zakon. Možeš misliti. U Srbiji. Naravno da krši zakon. Ništa od senzacionalizma. A opet, da sam napisao – ministar se uplašio, ni to nikoga ne bi iznenadilo, a kamoli sablaznilo. Naravno da je kukavica. Samo što ipak govorimo o ministru prosvete. On je na čelu hijerarhijski strogo ustrojenog sistema, pri čemu ta hijerarhija stoji na krutoj subordinaciji, da ne kažem – apsolutnoj poslušnosti. A ministar, šta radi… iz straha promoviše bezakonje – dakle, totalnu neposlušnost. To će se loše završiti, ne može drugačije.

Odnosno, moglo bi, s nekim drugim ministrom nad kojim je neki drugi šef (ne mislim na predsednika vlade). Vest kaže da ministar kaže da će ponovo oteti plate profesorima ako oni ponovo obustave nastavu. Stvar je u tome što je i prvo oduzimanje – prava reč bila bi: krađa – plata profesorima bilo mimo zakona. Da je bilo po zakonu, a nije, mora to da se ponovi uvek iznova, ne bi sad država bila dužna profesorima nekoliko plata. A dužna je. I dug ne vraća, što je još jedan vid ucene. To ministar hoće da kaže – ne damo vam ni ono što vam dugujemo, a nećemo vam dati ni ono što po zakonu moramo da vam damo, ako ponovo obustavite rad. Ministar ucenjuje i preti.

To je ta čuvena domaća pedagogija – lomi, udaraj, gazi, dok ne uteraš strah u kosti i ne dobiješ........

© Peščanik