Čitalac je kao i ja zbunjeno gledao žene ispred zgrade skupštine u Novom Sadu. Njih četiri, ako se dobro sećam, cepalo je i skidalo poruke sa metalne ograde. Ograda od ulaza u zgradu razdvaja šator u kome Milomir Jaćimović štrajkuje glađu. Kako se opasnost po režim od štrajka glađu može zaustaviti ogradom, valjda zna onaj koji ju je podigao. Poruke su na ogradu zalepila deca i žitelji Novog Sada. Ljubav, i kad nije eksplicitna, glavni je sadržaj tih poruka.

Možda je čitalac kao i ja pokušao da na licima žena pročita zašto to rade. I da li im je neprijatno zbog toga. Možda je čitalac bio uspešniji od mene, jer ja na tim licima nisam video ništa – ni nelagodu, ali ni mržnju, jednostavno ništa. Sledećeg dana, posle žena, da skidaju poruke izašli su domišljati muškarci. Oni su se dosetili da stave maske, da na njihovim licima ne bi moglo da se pročita bilo šta. Ali, žene su već pokazale – nema na tim licima ničega. Dok to rade, to su ljudi bez lica.

Naravno, možemo sad o Vučiću, možemo o onima koji su ženama i muškarcima naredili da cepaju poruke ljubavi. Jednog dana, oni koji su naređivali, s Vučićem na čelu, svakako moraju odgovarati pred sudom pre tih bezizražajnih muškaraca i žena. Ako iko bude odgovarao, što........

© Peščanik