Prvi put posle mnogo godina sam ponosna na to što sam Indijka. Kada smo izgubili svaku nadu monsunske kiše su nam donele mlade Bubašvabe, nastale ukrštanjem uvrede koju im je uputio jedan sudija i njihovog šaljivog prihvatanja tog imena.

Svi znamo tu priču, ali evo je još jednom. Kao odgovor na arogantan i prezriv komentar predsednika Vrhovnog suda Indije, Surje Kanta, koji je nezaposlene mlade Indijce nazvao bubašvabama, Abiđit Dipke, student iz Bostona, objavio je komentar na Instagramu: „Šta ako se sve bubašvabe ujedine?“ Milioni su odgovorili. Tako je nastala Narodna partija bubašvaba. Dipke je postao čarobni frulaš koji predvodi Bubašvabe. Njihov prvi zahtev bila je ostavka Darmendre Pradana, ministra obrazovanja koji je samouvereno sedeo na vrhu korumpiranog i trulog ministarstva pod čijom upravom se odgovori na pitanja sa testova za državne ispite znaju unapred. Opozicione stranke procenjuju da se to desilo 152 puta od 2014. godine. Poništavanje rezultata ispita zbog otkrivanja rešenja uništila su živote milionima mladih ljudi koji su se godinama pripremali za ispite, dok su njihovi roditelji prodavali zemlju i kuće da bi finansirali školovanje svoje dece i platili ispitne prijave. To je bio još jedan od legalnih načina iznude novca od indijskih građana. Nakon nedavnog odlaganja Nacionalnog kvalifikacionog i prijemnog ispita posle curenja rešenja, 12 očajnih studenata je izvršilo samoubistvo.

Pošto je gnev Bubašvaba prerastao u onlajn cunami, Dipke se 6. juna vratio iz Bostona i pravo sa aerodroma otišao na čuveno protestno mesto u Delhiju, Džantar Mantar. Pridružio mu se Sonam Vangčuk, poznati aktivista i reformator obrazovanja iz Ladaka, i proglasio štrajk glađu na neodređeno vreme. Šest univerzitetskih studenata, Neha Bora, Maniš Kumar, Aamin Amitoš, Daniš Ali, Hrišikeš i Dipak, članovi Udruženja svih indijskih studenata (AISA), studentskog krila Komunističke partije Indije (Oslobođenje), takođe su objavili da će stupiti u štrajk glađu i zauzeli mesto na susednoj bini. Protesti su počeli i u drugim gradovima. Kako je zdravstveno stanje štrajkača postajalo kritično, mlade Bubašvabe koje su prvo preplavile internet, krenule su na Džantar Mantar. Narodna partija bubašvaba objavila je da će 20. jula, na dan kada je parlament trebalo da otvori svoje monsunsko zasedanje, marširati ka parlamentu. Dva dana pre planiranog marša, policija je odvukla Sonama Vangčuka sa bine i zadržala ga u pritvoru, najpre u državnoj bolnici, a kasnije, na insistiranje njegove supruge, u privatnoj bolnici. On je nastavio da gladuje, a 20. jula, na dan marša, studenti AISA-e su prekinuli svoj štrajk glađu.

Bubašvabe su preplavile prestonicu. Stizale su vozovima, autobusima, avionima, metroom, a njihov broj rastao je iz sata u sat. Pre svitanja u Delhiju Bubašvabe su u desetinama hiljada stizale na Džantar Mantar. Ujutru je postalo jasno da će generacija očajnih i besnih mladih ljudi, koji su ostali bez budućnosti, povratiti ono čega su se generacije njihovih roditelja i baka i deka odrekle: naše dostojanstvo kao naroda i kao zemlje. Naša prava kao građana jedne demokratije. Svojom hrabrošću i humorom demonstranti su nas oslobodili nagomilanog straha. Do kraja dana bilo je jasno da je protest prerastao svoje prvobitne zahteve. Ostavka ministra Darmendra Pradana sada je postala sitan izazov. Ulog je mnogo veći. Trulež u čitavom sistemu vlasti, od vrha do dna, jasno je vidljiva i zaudara do neba. To je jasno čak i nekima od najmlađih Bubašvaba koje imaju svega sedam ili osam godina.

Uprkos hitrom i gotovo tajnom imenovanju novog šefa policije nekoliko dana pre marša i uprkos širenju glasina o velikoj efikasnosti našeg strašnog saveznog ministra policije, vlast je bila zatečena razmerama cunamija koji je 20. jula zahvatio Delhi. Pokušali su sve. Blokirali su autobuse, puteve i metro stanice. Uzalud. Pokušali su da ometaju internet. Ali mlade Bubašvabe – stvorenja interneta – nekako su sprečile taj pokušaj bujicom mimova i snimaka koji su istovremeno bili dirljivi i smešni. U Delhiju, od svih mesta na svetu, mlade žene koje su učestvovale u protestu rekle su da su se osećale bezbedno u masi – iako su se neke žalile da ih je policija seksualno uznemiravala. Videli smo muslimane, hinduse,........

© Peščanik