Teško je, kad prođete pored te žene koja je 16 dana sedela ispod šatora i gladovala, dok su u susednim, mnogo modernijim šatorima, boravili neki ljudi (dobro, osobe… dobro, pojave) i krkali i smejali se i puštali muziku i ispunjavali svoju normu i za to dobijali dnevnice, i onda odlazili kući da troše pare i da odgovaraju na pitanja kako je bilo na poslu danas; teško je, kad pomislite da je prošlo duže od godinu dana otkako je novosadsko nebo palo na glavu ljudima koji su čekali voz ili sreću, ili da je prošlo skoro godinu dana otkako se prvi mazgov zaleteo kolima na decu koja su izašla na ulicu da potraže pravdu, teško je, dakle, pisati nešto ohrabrujuće, a kamoli širiti optimizam.

Ali ima, eto, mnogo toga dobrog, a zbog čega su se ljudi uhvatili za studente i........

© Nedeljnik