Imam prijateljicu koja je danas oko šest ujutru sela u auto i zaputila se u Crnu Goru gde će iz jednog azila izvući velikog, belog psa koji liči na vuka i ima deset godina. Odvešće ga u Beograd, svojoj kući, gde će biti mažen i voljen, spavaće na kauču, ješće kuvanu hranu i šetaće se do mile volje. U prevodu, pružiće mu spektakularnu starost, kako i dolikuje jednom psu. Starost lepšu nego što mu je mladost ikad bila. Živeo je u azilu, na malom parčetu betona, lišen ljubavi, poštovanja i slobode. A verovatno i hrane, sudeći po rebrima koja mu se naziru kroz dlaku.

Moja prijateljica već ima svoja dva psa, ima i nekoliko koje čuva poznanicima i nekoliko koje je spasla s ulice ili izvukla iz azila pa........

© Nedeljnik