Zanimljivi su dosijei na osnovu kojih su lažni studenti dali nogu u zadnjicu sa njihove liste onima u koje su se do juče kleli i koji su sve radili da im pomognu u blokadnim nedeljama. Moralno-političke komisije opet su oživele.

Ukoliko ste pomislili da je sa staljinističkim načinom razmišljanja završeno, te da danas posle toliko ispričanih priča o čistkama popularnog sovjetskog brke, boga na zemlji kako su ga sledbenici oslovljavali, nema nanovo ideja da se sa čistkama nastavi, grdno se varate, navodi advokat Đukanović.

Razlika je samo u tome što se danas čistke ne zovu tako, već imaju savremeni naziv - ”Vetiranje”. Izraz nastao na osnovu reči ”veto”, odnosno stavljanje zabrane za nekog ili za nešto. Iskreni da budemo, još uvek nema gulaga, ali nisam više siguran da u glavama onih koji sprovode tzv.vetiranje nema ideja i za gulazima ili nekim rigidnim zatvorskim ustanovama.

Setite se da su kojekakvi egzotični likovi u jeku protesta najavljivali da će neistomišljenike šišati do glave, zabranjivati im delovanje u javnom životu, valjati ih u katranu i perju, premlaćivati, onemogućiti im porodicama normalan život. Uostalom, dovoljno je pogledati izveštaje o kandidatima za tzv.studentsku listu i sve će vam biti jasno.

Ponovo su na delu moralno-političke komisije, ljudi iz senke koji odlučuju o nečijim sudbinama, uhođenja, sagledavanja ko ti je rođak, sa kim si popio kafu u životu i sl. Autor ovih redova na ove pojave ukazivao je još od samog početka tzv.studentskog protesta.

Tada nije bio shvaćen, kao ni mnogo godina ranije kada je ukazivao na opasnost od radikalnog levičarenja i anarhizma koji se razvija po srpskim fakultetima. Danas svi sve razumeju, osim što ne žele da prihvate moguću opasnu realnost, a ona se ogleda upravo u tome da dotične drugarice i drugovi mogu u nekom trenutku da postanu vlast.

Naime, istorija nas uči da posle velikih istorijskih gibanja dolaze i određene radikalne promene. Pre Drugog svetskog rata komunisti su bili zabranjeni i realno, uz činjenicu da su u gradskim jezgrima po Srbiji imali uporište, ali kod tradicionalne i većinske Srbije, one domaćinske, oni nikada nisu imali značajniji upliv.

Dakle, nisu imali realnu političku snagu da se domognu vlasti. No, sanjali su revoluciju i dočekali je posle Drugog svetskog rata kada su vlast zgrabili i kroz crveni teror koji su odmah započeli drže je na neki način sve do danas.

Njihovi današnji ideološki potomci, može se reći daleko radikalnijeg razmišljanja, no svakako manje političke obrazovanosti i hrabrosti, takođe sanjaju revoluciju. Ova nedavna zamalo im je prošla, što ne znači da neće proći u neko skorije nastupajuće vreme, tim pre jer današnji mlađi svet sve manje čita, a sve više upija saznanja sa društvenih mreža na kojima su baš oni zagospodarili. Naši fakulteti su odavno postali kasarne za regrutaciju ekstremne levičarske pešadije, što znači da vojsku na terenu imaju, a ostalo je još malo da se sakupi logistike i da pređu u određeni organizovani način delovanja.

Ako ne na ovim izborima, koji će im više poslužiti da se sa revolucijom nastavi uz onu opasku kako su izbori pokradeni, ali sve to........

© Informer