Kolumna Dragutina Matanovića o pogromu nad Srbima na Kosovu i Metohiji 2004. godine.

Pogrom na Kosovu i Metohiji od 15. do 18. marta 2004. predstavlja dugo planiranu, podmuklu i složenu kriminalnu operaciju, sa jasnim ciljem etničkog čišćenja Srba i pripreme za proglašenje nezavisnosti lažne države Kosovo koje je usledilo 2008. godine. Martovski pogrom 2004. jedan je od najtragičnijih događaja u savremenoj srpskoj istoriji. Masovni zločini desetina hiljada razularenih albanskih nasilnika koji nikada nisu izvedeni pred lice pravde.

Temeljno pripremljeno i organizovano nasilje šiptarskih hordi etnički je očistilo srpske enklave širom Kosova i Metohije: Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Svinjare, Čaglavicu, Gračanicu, Laplje Selo, Lipljan, Obilić, Kosovo Polje, Peć, Gnjilane, Vitinu, Vučitrn, Uroševac, Đakovicu, Štimlje, a nisu pošteđeni ni Srbica, manastir Devič, Podujevo, Drajkovac kod Štrpca, Kosovska Kamenica, Orahovac, Biča i Grabac kod Kline.

Bila su to tri dana užasa za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. Tri dana gora od pakla. Napadnuti su Srbi, njihova imovina i verska baština, u prisustvu oko 20.000 vojnika KFOR-a. Dok su italijanski i norveški kontingenti štitili civile, ostali su se povukli u svoje baze, dozvoljavajući šiptarskoj bagri da ubija i pali.

Admiral Gregori Džonson, tadašnji komandant južnog krila NATO-a, opisao je događaje kao „orkestrirane“, naglašavajući da je „ova vrsta aktivnosti skoro isto što i etničko čišćenje i ne može da se nastavi“.

Povod je bio izmišljen kao i u slučaju Račka. Albanski mediji i zvaničnici su, bez ikakvih dokaza, optužili Srbe da su nahuškali pse na tri albanska dečaka, koji su se utopili u reci........

© Informer