U Pekingu 3. septembra predsednik Vučić je prisustvovao vojnoj paradi moćne kineske vojne sile na trgu Tjenanmen povodom 80. godišnjice pobede Kine protiv japanskog okupatora u Drugom svetskom ratu. Tom prilikom, srpski šef države imao je odvojene susrete sa dva od tri najvažnija lidera u svetu – kineskim predsednikom Si Đinpingom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

U Njujorku 24. septembra Vučić je imao sadržajan razgovor sa državnim sekretarom SAD Markom Rubiom, koji mu je i uputio poziv za sastanak.

U Kopenhagenu 2. oktobra, na Samitu Evropske političke zajednice, predsednik Vučić je imao političke razgovore sa šefom NATO-a Ruteom, nemačkim kancelarom Mercom, italijanskom premijerkom Meloni i predsednikom Francuske Makronom. Vučić je u Kopenhagenu imao i izuzetno zapaženo izlaganje u kome je otvoreno poručio: „Niko više nikoga ne želi da čuje i da sasluša – svi se ozbiljno spremaju za sukobe i rat“.

Juče je u Beogradu boravila Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, kada je Vučić izjavio da je za Srbiju „članstvo u EU strateško opredeljenje, i to se neće menjati do sledećih izbora, a verujem ni posle toga“.

Sve ovo se dogodilo za nepunih mesec i po dana, pri čemu su izostavljeni još mnogi Vučićevi susreti sa uglednim evropskim liderima. To očigledno pokazuje koliko su bolesno besmislene izjave antisrpske opozicije i blokadera da su Srbija i predsednik Vučić izolovani u svetu. Gebelsovska izmišljotina zgubidana koji žive u virtuelnom svetu izgrađenom na propagandističkim lažima Šolakovih medijskih platformi, u kome je planeta Zemlja ravna ploča, a oni predstavljaju većinu u srpskom narodu.

Nesporna je činjenica da predsednik Srbije predstavlja centralnu figuru jedinstva, kako građana Republike, tako i svih Srba u okruženju. Predstavlja instituciju koja objedinjuje i sabira sve građane, pogotovo u ovim kriznim vremenima. Bez obzira na naciju, na veroispovest, na političko opredeljenje. Predsednik, i u ratu ujedno vrhovni komandant, to je adresa na koju bi trebalo gledati najmanje uz lične simpatije i antipatije. Kada smo ugroženi, a sada živimo u tim danima, svi treba da smo pod jednom zastavom, pod srpskom trobojkom!

Međutim, upravo u ovim danima, drugosrbijanska kvazielita pojačava agresivne napade na predsednika Vučića. Srbomrscima, kako onima iz inostranstva i regiona, tako i onima u Srbiji, smetao bi svaki lider koji bi nastojao da doprinese resuverenizaciji zemlje koja je okupirana i ekonomski uništena nakon nasilnog prevrata 5. oktobra 2000. godine. A Aleksandar Vučić ih užasava, jer je ključna figura u unapređivanju srpske ekonomije, izgradnji infrastrukture, povećanju plata i kvaliteta života svih građana. U odbrani nezavisne i slobodarske Srbije. U vraćanju ugleda dvema institucijama koje u srpskom narodu tradicionalno uživaju najveći ugled – crkvi i vojsci. Zato su napadi na njega tako bezočni i podmukli.

Vučić – to je za hrvatske, muslimanske, albanske i........

© Informer