Kolumna Dragutina Matanovića o generalu Ratku Mladiću.

Legendarni general Ratko Mladić ispisao je i poslednju stranicu svog života u prisustvu pravoslavnog sveštenika. Za razliku od mnogih bitaka u kojima je učestvovao kao oficir i vojskovođa, ovoga puta, nakon ispovesti i pričešća, sa krstom u rukama, kako i dolikuje Hristovom vojniku, otišao je u naručje Spasitelja.

Njegovom smrću prekinute su i višegodišnje patnje u haškoj tamnici, gde nije imao adekvatnu zdravstvenu negu. Haški tribunal nije dopustio da general umre u Srbiji, što je bila njegova najveća želja. Hteo je Mladićevu smrt iza rešetaka.

U trenucima kada je saznao za izveštaje lekara, predsednik Aleksandar Vučić zatražio je pisanim putem da srpski general nastavi lečenje u Srbiji, jer je to pitanje humanosti. Hag je odbio. Za Srbe nema humanosti.

General Mladić je nesumnjivo jedan od najpopularnijih srpskih generala nakon Velikog rata. Njegovo rođenje u selu Božanovići, koje je tada pripadao ozloglašenoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, kao da je odredilo Mladićev budući poziv.

Nakon završetka Vojne akademije, i službe Skoplju i Štipu, 1991. je prekomandovan na Kosovo i Metohiju na dužnost pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa. U maju 1992. postao je načelnik glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Vojnici su ga posebno voleli, jer je uvek bio na prvoj liniji fronta.

Uspeo je veoma brzo da transformiše jedinice JNA i teritorijalne odbrane u organizovanu i efikasnu armiju. Ratko Mladić je već na početku rata izveo operaciju „Koridor 92“, što je najvažnija pobeda vojske RS. Probijena je blokada i uspostavljen koridor između zapadnog i........

© Informer