Sloboda je najveća vrednost, ljudska, politička, civilizacijska. U toj slobodi najvažniji je pojedinac. Godinama unazad svugde, na televiziji, portalima, u novinama, na društvenim mrežama, slušamo i čitamo da svako ima pravo da se pita, da o nečemu odlučuje, da ima pravo na svoj sud, mišljenje, slobodu izražavanja. POJEDINAC je najvažniji, JA sam dovoljan, JA mislim, JA odlučujem, JA sam centar sveta. Nemam ništa protiv toga. Svako od nas treba da drži konce svog života u svojim rukama. Da, svako od nas mora da ima slobodu. Ali, može li moja sloboda da ugrožava slobodu nekog drugog?

Čini mi se, pa makar vas iznervirao, da se danas pojam slobode zloupotrebljava. I to se radi sistemski. Razmislite.

Taj pojedinac za koga se svi borimo, uživalac svih svojih sloboda, postaje samoživ, uveren da je sebi dovoljan, jedinka, otuđen, sam, a zbog svega toga i nesvesno besan. Ne postaje slobodan, već zatvorenik sopstvene usamljene ličnosti. Kako će da se bori za slobodu i onjoj raspravlja ako nema nikoga oko sebe, ako nema sistema, policije, sudstva, prijatelja, kolega, države…? Anarhija nije sloboda, već zatočeništvo na otvorenom, strah od nepoznatog, "sistem" koji vas sažvaće.

Razmislite dalje, ta ličnost koja teži "anarhiji" gubi identitet. Društvene mreže prepune su materijala u kojima se forsiraju likovi bez identiteta, ali sa jasnim porukama - političkim, reklamnim, društvenim, seksualnim… Društveni "trend", nazovimo ga tako, sve više insitira na tome da postanemo "svi", iako ne znamo ko su to "svi", a ne da........

© Informer