Opozicija je toliko jadna da stalno mora da spinuje i širi neke LAŽI! Opozicija proglašava „antidron naprave“ (naprava za ometanje dronova) za zvučno oružje, u očaju, zbog toga što su im propale demonstracije od 15.3., pa se kao davjenici hvataju za spin i laž o „zvučnom topu. Zvučni top, koji i nije top, potpuno drugačije izgleda od antidron naprave.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Ovaj spin opozicije sasvim liči na ono „političko trovanje mozga“ koje su izveli Albanci na KiM, u oktobru 2019. godine, kada su režirali farsično „trovanje“ desetak albanskih službenica Centralne izborne komisije Kosova, koje su navodno otrovane glasačkim listićima iz srpskih sredina.

Ovaj spin opozicije još više liči na ono drugo „političko trovanje mozga“ koje su izveli Albanci na KiM, u maju 1990. godine. Albanci su tada incsenirali masovno, farsično i parodično „trovanje“ hiljada albanske dece.

U maju 1990. godine, hiljade albanske dece, uglavnom učenika, stiglo je pred bolnice i Medicinski fakultet u Prištini, navodno otrovano. Obimna operacija dugo je pripremana, a da se nešto neobično dešava na Kosovu i Metohiji primećeno je nekoliko dana ranije. Prvo je na Infektivnu kliniku u Prištini dovedeno je devetoro albanske dece iz jedne srednje škole, uz tvrdnje da su bila izložena toksičnim supstancama. Primljeni su i detaljno pregledani. Pratioci te dece su izjavili da su u učionici našli neki žuti prašak koji su deca navodno udisala. Sva deca su bila svesna, a svi klinički nalazi potpuno uredni. Naredni dani su mirno prošlo, a onda je sve počelo. Još od ujutru se osećalo veliko uzbuđenje u Prištini. Odjekivale su sirene automobila, čula se pesma, galama. To je trajalo neko vreme, a onda su u kamionima i traktorima sa prikolicama, privatnim vozilima, autobusima, kombijima, Albanci počeli da dovoze na hiljade dece sa celog Kosova i Metohije, prema klinikama i Medicinskom fakultetu u Prištini. Sve vreme su urlali, mahali zastavama, usklikivali, i tako prolazili kroz ceo grad. Na ulicama su se okupljali Albanci koji su im mahali i pozdravljali ih, dok su se kolone vozila kretale ka bolničkom centru. Sve to je bila dobro organizovana parada nacionalističkih strasti. Pripremali su ih u školama i kućama, naučili ih šta treba da rade, kako da imitiraju ponašanje bolesnika, a zatim je neko morao i da organizuje prevoz tolikog broja dece i njihov doček ispred bolnica. Još nisu ni stigli do bolnica kada su u dvorištu KBC Priština počeli da se pojavljuju reporteri i snimatelji, zatim predstavnici raznih organizacija za ljudska prava. Najviše je bilo novinarskih i TV ekipa sa zapada (Bi-Bi-Si, Asošijetid Pres, Si-En-En…). Prvi je stigao kombi Si-En-Ena i parkirao se usred bolničkog dvorišta gde su postavili kamere. Pojavio se i tim Crvenog krsta, zatim Lekari bez granica, i drugi. Kako su iskakala iz traktora i kamiona ispred bolnica, albanska deca su tako počela da padaju po dvorištu, i da imitiraju bolesnike navodno otrovane nekim toksinima. Kreveljili su usta, plakali, glumili epileptične napade, grčili ruke i noge, ubrzavali disanje, pokušavali da povraćaju. Bilo je očigledno da glume, ali su ih lekari sve pregledali.To je bila prava invazija, bilo je ih je na hiljade, iz Prištine, Podujeva, Vučitrna, Obilića, i svi su vikali kako su „Srbi organizovali trovanje“. Ovde dolazimo do toga da su navodni otrovni gas i žuti prašak, delovali potpuno etnički selektivno, samo na Albance, zbog toga što su u iste škole išla i srpska deca, a na njih izmišljeni toksini naravno nisu delovali.

Albanci su onda u velikom broju počeli da ulaze na klinike namerno izazivajući haos. Albanci su namerno blokirali sistem, ogromnim brojem ljudi koji se tako iznanada pojavio u svim prištinskim bolnicama. U opštem metežu koji je nastao, više niko nije mogao da kontroliše situaciju. Albanci i njihovi nalogodavci su postigli cilj – izazvali su haos u zdravstvenim ustanovama i školama, jer su jedino tu još ostali integrisani zajedno sa Srbima. Okupirali su te ustanove, iako su dve trećine zaposlenih u njima bili Albanci. U prištinskim bolnicama i na fakultetu su tada, od 2.500 zaposlenih lekara, medicinskih sestara, tehničara, njih oko 1.800........

© Informer