I svi oni znaju da su svi zahtevi studenata ispunjeni, ali uporno izbegavaju da to javno i kažu. I svi oni deklarativno brane autonomiju Univerziteta, ali praktično gaze Ustav i otvoreno prenebregavaju izbornu volju građana Srbije i njene institucije.

Dekani ne smeju i ne žele da sazovu nastavno-naučna veća. Ne trebaju im, odluke se donose na tajnim sastancima plenuma. Kao da smo se vratili u titoističku 1945, kada se sudilo i streljalo bez sudova. Kada je pogubljena skoro čitava srpska elita, od trgovaca i profesora, do lekara i inženjera.

U ovom trenutku na fakultetima je uspostavljena anarhistička vlast plenuma, odnosno manjine, po receptima zagrebačke „Blokadne kuharice“. Kako plenumi odlučuju? Za donošenje odluka ne postoji obavezni kvorum, što je temelj svake demokratske procedure. Nekad plenum donosi odluke sa pet prisutnih, nekad sa dvadeset, pravilo ne postoji. Na plenum se ne puštaju ljudi koji imaju indeks. Sa plenuma se izbacuju oni studenti koji govore drugačije od „lidera“ plenuma. I onda je sve „jednoglasno“.

Plenum je postao čudotvorna, a zakonski nepostojeća institucija, koja presuđuje, odbija, prihvata. Rađaju se raznorazni plenumi – plenumi roditelja, maturanata, plenumi nastavnog osoblja... U toj plenumskoj kakafoniji studentska okupljanja sve više imaju karnevalsku atosferu. Nemoguće je prihvatiti da uz sećanje i pijetet prema poginulima u novosadskoj tragediji idu pevanje, muzika, kolo, proslave rođendana i venčanja, trubači i okretanje prasića na ražnju. I sve obilno zaliveno alkoholom.

Nametanje vladavine plenuma i ekstremne manjine je sistem usmeren protiv budućnosti Srbije. Demokratija postoji da bi većina naroda izabrala na izborima, a ne na ulici, vlast u svojoj zemlji. Demokratija je jedino pravedno rešenje, jer sve ostalo je totalitarizam. Fašizam je totalitarizam, komunizam je totalitarizam, neoliberalni globalizam je totalitarizam. U svakom totalitarizmu vlada šačica odabranih, a svi ostali su prezrene kaste, niža rasa, građani drugog reda. Nažalost, studentski plenumi u Srbiji opasno se približavaju takvoj totalitarnoj ideologiji. I Robespjer je bio mlad i inteligentan i javno je govorio o ravnopravnosti za sve i o opštem pravu glasa u Francuskoj. A kada je jula 1789. pala Bastilja i revolucija se rasplamsala, desetine hiljada Francuza je stradalo pod giljotinom, dok je revolucionarni sud postao formalnost.

Ne može zato pobediti ideologija „blokatora“, ma koliko da su oni mladi. To nije u korist budućnosti baš tih mladih. Ne može biti........

© Informer