U subotu uveče u Odžacima, za sada nepoznati napadač, upucao je sa dva hica u stomak Bojana Mihajlovića, mladića koji je branio opštinu. Srpska ruka je prolila srpsku krv, na radost svih srpskih spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Logična posledica poziva na nasilje antisrpske opozicije, a zatim i nasilja opozicionih pristalica u mnogim gradovima u Srbiji, od Obrenovca i Bogatića, sve do nanošenja teških telesnih povreda ljudima u Nišu.

Posle strašne tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, usledili su protesti, blokade i studentski zahtevi. To je bio samo uvod u obojenu revoluciju i pokušaj izazivanja građanskog rata u Srbiji. Tako su postale moguće jezive scene nasilja u Nišu, pokušaji linča gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića i doktora Milorada Jerkana i teško povređivanje Danijele Krstić, odbornice SNS-a. Gađanje jajima i kamenicima i polivanje vodom ljudi, samo zato što imaju drugačija politička uverenja. Dokaz da je nasilje jedina politika antisrpske opozicije i blokadera ekstremista.

Posle drastičnog narušavanja javnog reda od strane okupljenih građana, MUP Niša je sa skoro dvadesetčetvoročasovnim kašnjenjem, priveo 11 osoba. Sramotno je kašnjenje tužioca u Nišu, jer tužilaštvo jeste samostalno, ali ne i nezavisno. Na ovo su reagovali funkcioneri Zeleno-levog fronta Radomir Lazović i Dobrica Veselinović, koji sebe vide u nekakvoj prelaznoj, a zapravo Đilasovoj vladi, otvoreno preteći policiji i tužilaštvu i zahtevajući od njih da odustanu od krivičnog gonjenja nasilnika. Zato što je srpska opozicija pristalica makijavelističkog učenja da „cilj opravdava sredstvo“ i da je u borbi za vlast sve dozvoljeno, od kamenovanja političkih neistomišljenika do izvršavanja teških krivičnih dela. Da svako od njih ima pravo da juri i tuče nečije majke i očeve, ćerke i žene.

Scene podsećaju na Nemačku tridesetih godina 20. veka, kada su jurušni odredi fašista napadali mirne građane, pripremajući politički teren da Hitler preuzme vlast. S obzirom na to da su u Nišu Srbi nasilno udarili na druge Srbe ovo je podsećalo i na 1945, na ubijanje i progon srpske elite od strane mladih komunista titoista.

Srbija i srpski narod nisu slučajno došli u ovakvu političku situaciju. Mnogim zapadnim i regionalnim centrima moći neprihvatljiva je nezavisna i slobodarska politika predsednika Vučića. Nespremnost da se uvedu sankcije Rusiji. Nespremnost da se prekine ekonomska i politička saradnja sa Kinom. Nespremnost da se zaboravi hrvatski genocid u Jasenovcu i u čitavoj NDH. Nespremnost da se obriše sećanje na operaciju „Oluja“, najveće etničko čišćenje u savremenoj Evropi, kada je proterano 250.000 Srba sa njihovih vekovnih........

© Informer