U proteklom periodu, nevidljivi plenumi, iza kojih su dokazano stajali njihovi strani mentori, vešto su pokušavali da prevare narod zloupotrebljavajući tragediju u Novom Sadu. Studentski pokret predstavljan je kao organizacija bez lidera i šefova, slobodnomisleća grupa mladih ljudi koji žele promene.

Čim je došao trenutak da se sastavi izborna lista, pokazalo se da studenti nemaju pravo čak ni da odaberu svoje predstavnike. Pokazalo se da na „studentskoj“ listi nema nijednog radnika, poljoprivrednika – ali ni studenta! Pokazalo se i da je zbir godina svih kandidata sa „studentske“ liste za 1750 godina veći nego na listi „Ujedinjena Srbija“ Aleksandra Vučića! I onda kažu da „mladi pobeđuju“...

Iako su briselski moćnici još tokom blokada pokušali da u prvi plan stave rektora Vladana Đokića, koji je uvek bio poslušan sluga svojih gospodara, takozvani plenumi su ga vetirali, svesni da on jedino ima podršku stranih ambasada koje redovno obilazi. Na kraju su i stranci shvatili da rektor Đokić nema ni političkog znanja ni harizme i da ga treba zauvek ukloniti sa liste.

Dokaz da plenumi ne poseduju nikakvu stvarnu moć izneo je Milo Lompar, koji je već bio viđen kao nosilac Studentske liste. Umesto da stane iza konačnog izbora kandidata, Lompar se od liste ogradio, uz komentar da studentskom listom komanduje Bojan Pajtić, nekadašnja uzdanica Demokratske stranke. Njegova poruka bila je jasna: iza navodno spontanog studentskog procesa postoje mnogo iskusniji politički igrači. I očigledno da je Studentska lista izrasla iz političkih........

© Informer